Sajber kriminalci usavršili su taktiku korišćenja lažnih bezbednosnih upozorenja, poznatih kao „scareware“, kako bi manipulisali korisnicima i iskoristili njihove navike i nepažnju.
Usred važnog posla, dok gledate video ili jednostavno zatvarate prozor na računaru, iznenada se pojavi bezbednosno upozorenje. Prva reakcija većine korisnika je ista - što pre ga zatvoriti i nastaviti sa onim što su radili. Istraživanja su pokazala da je ljudski mozak sklon ignorisanju takvih prekida, posebno kada smo fokusirani na drugi zadatak.
Studija sa Univerziteta Brigam Jang pokazala je da više od 70 odsto ljudi ignoriše upozorenja ako se pojave dok gledaju video, a čak 80 odsto ako prenose podatke. Tokom godina, korisnici su se, nažalost, navikli da ne veruju ovim porukama. Često se ispostavi da upozorenje o nesigurnoj stranici potiče od isteklog sertifikata, dok je poplava lažnih antivirusnih prozora stvorila svojevrsni „imunitet“ i uverenje da su sva takva obaveštenja prevara.
Taj fenomen, poznat kao „dečak koji je vikao vuk“, sajber kriminalci vešto koriste. Među najčešće ignorisanim, ali i najopasnijim upozorenjima nalaze se ona o ažuriranju softvera. Mnogima deluju kao dosadan podsetnik koji može da sačeka, ali zapravo predstavljaju ključnu liniju odbrane. Svako ažuriranje operativnog sistema ili aplikacije donosi ne samo nove funkcionalnosti, već i bezbednosne zakrpe koje uklanjaju novootkrivene ranjivosti.
Hakeri neprestano tragaju za tim „rupama“ u zastarelom softveru kako bi se ubacili u sistem. Ignorisanjem ažuriranja ostavljate im širom otvorena vrata za instalaciju zlonamernog softvera, uključujući i ransomware, koji može šifrovati vaše podatke i tražiti visoku otkupninu za njihov povratak. U tom smislu, odlaganje ažuriranja je kao da ostavite ključ u bravi ulaznih vrata. Jednako opasno je i ignorisanje upozorenja vatrozida ili antivirusnog programa.
Poruka da nepoznata aplikacija pokušava da pristupi internetu može biti prvi znak da zlonamerni softver pokušava da se poveže sa spoljnim serverima ili proširi na druge uređaje u mreži. Slično važi i za upozorenja pregledača poput „Ova veza nije sigurna“, koja mnogi odbacuju jednim klikom kako bi što pre došli do željenog sadržaja.
Ljudske greške - bilo da su posledica neznanja, žurbe ili svesnog zaobilaženja pravila - i dalje su najčešći uzrok uspešnih sajber napada. Kriminalci to znaju i svoje taktike, poput fišing napada i socijalnog inženjeringa, ciljano usmeravaju na iskorišćavanje upravo tih slabosti. Ipak, nisu sva upozorenja koja ignorišemo bezopasna, ali nisu ni sva stvarna.
PREPORUKA
Opasan android virus prazni račune: Hakeri vam preuzmu telefon dok ga koristite
analiza
Hakeri koriste LinkedIn da vam „ukradu“ mrežu
vodic
Haker otkriva kako radi "tamna strana" interneta
intervju
Sajber kriminalci usavršili su taktiku „scareware“-a, odnosno lažnih bezbednosnih upozorenja koja imaju za cilj da izazovu paniku. Na ekranu se može pojaviti upadljiv prozor sa dramatičnom porukom: „UPOZORENJE! Vaš računar zaražen je virusima! Kliknite ovde za trenutno čišćenje!“, često praćen zvukom sirene ili odbrojavanjem kako bi se stvorio osećaj hitnosti. Cilj ovakvih prevara je da vas navedu na ishitrenu reakciju - da kliknete na link koji će instalirati virus, da pozovete lažnu tehničku podršku i omogućite pristup svom računaru ili da platite za beskoristan, a često i štetan softver.
Prepoznavanje razlike između legitimnog upozorenja i prevare ključno je za bezbednost. Prvi korak je provera izvora poruke. Prava upozorenja dolaze iz softvera koji je već instaliran na vašem računaru i pojavljuju se kao sistemska obaveštenja ili unutar samog programa. Nasuprot tome, lažna upozorenja najčešće se pojavljuju unutar internet pregledača, kao iskačući prozori koji imitiraju izgled operativnog sistema.
Važan znak je i ton poruke. Legitimni bezbednosni programi koriste smiren i informativan jezik, dok prevare koriste dramatične i panične formulacije poput „Vaš sistem je ugrožen!“ ili „Potrebna je hitna akcija!“. Ako vas upozorenje navodi da pozovete telefonski broj, preuzmete dodatni softver ili kliknete na link kako biste „očistili“ računar, gotovo je sigurno reč o prevari.
Ozbiljne bezbednosne kompanije nikada ne traže takve radnje putem nasumičnih iskačućih prozora. Najsigurniji pristup je da ne klikćete ništa unutar sumnjivog prozora. Umesto toga, sami otvorite antivirusni program i proverite stanje sistema direktno u aplikaciji. Ako vaša zaštita pokazuje da je sve u redu, možete bezbedno ignorisati sumnjivu poruku. Ukoliko se susretnete sa ovakvim upozorenjem, najvažnije je ostati smiren. Ne klikćite ni na jedno dugme, čak ni na „Zatvori“, jer i ono može biti zamka. Najbezbednije je zatvoriti pregledač pomoću tastaturnih prečica, poput Alt + F4 na Windowsu ili Cmd + Q na macOS-u. Nakon toga, preporučuje se da pokrenete kompletno skeniranje sistema pomoću pouzdanog antivirusnog programa, kako biste bili sigurni da nije došlo do infekcije. Na kraju, iako se često kaže da je čovek najslabija karika u lancu sajber bezbednosti, istina je da upravo informisan i oprezan korisnik predstavlja najvažniju liniju odbrane od sve sofisticiranijih digitalnih pretnji, piše Telegraf.rs.
Ostavi komentar