Sve veći broj domaćinstava u Srbiji i regionu opredeljuje se za grejanje na pelet, a iskustva korisnika ukazuju na značajne uštede i komfor
Jedan od korisnika, Grgur, koji je kamin na pelet kupio pre dve godine, oduševljen je svojim izborom. Iako u kući ima centralno grejanje na gas, kamin koristi kao dopunski grejni element - da podigne temperaturu za stepen ili dva.
- Kupovina tog kamina je bila najbolja odluka koju sam ikada doneo.
Objašnjava da je velika razlika u ceni postizanja ta dva stepena više.
- Velika je razlika da li ta dva stepena više postižem uz pomoć kamina na pelet ili jednostavnim pojačavanjem centralnog grejanja. Prvi način, sa peletom, mnogo je jeftiniji, što se svakako odražava na računu za grejanje tokom hladnih zimskih meseci - kaže Grgur.
Šta je pelet i zašto je praktičan?
Pelet je biogorivo koje je poslednjih godina postalo čest izbor, naročito kod onih koji žele topao dom, ali uz jednostavnije rukovanje u odnosu na tradicionalno drvo. Za razliku od cepanica, korišćenjem peleta izbegava se testerisanje, cepanje i slaganje ogreva, dok je samo paljenje automatizovano.
Pelet se proizvodi presovanjem organske materije pod visokim pritiskom, a kao sirovine se najčešće koriste drvo (piljevina jele, hrasta i bukve), poljoprivredni ostaci ili energetske kulture. Prepoznatljiv je po cilindričnom obliku prečnika šest do osam milimetara i dužine do 40 milimetara. Obično se pakuje u vreće od 15 kilograma, što ga čini lakim za transport i skladištenje.
Drveni peleti su posebno cenjeni jer se smatraju CO2 neutralnim gorivom i spadaju u obnovljive izvore energije. Pored njih, na tržištu postoje i agro-peleti (od slame uljane repice, kukuruzne ljuske ili ljuske suncokreta), drvna sečka, kao i alternativne sirovine poput koštica maslina, ljuski oraha ili taloga kafe. Važno je naglasiti da svi kotlovi dizajnirani za drveni pelet nisu uvek pogodni za sagorevanje drugih vrsta goriva, pa izbor uređaja mora biti usklađen sa vrstom biogoriva.
Regulacija kvaliteta peleta
Kvalitet peleta u Evropskoj uniji, pa i u našem regionu, regulisan je ENplus sertifikatom, jedinim zvaničnim standardom koji ga klasifikuje u tri klase:
- Klasa A1: Sadržaj pepela ne prelazi 0,7 odsto.
- Klasa A2: Sadržaj pepela je maksimalno 1,2 odsto.
- Klasa B: Dozvoljava do dva odsto pepela.
Što je sadržaj pepela manji, veća je toplotna efikasnost i jednostavnije održavanje uređaja. Pored pepela, na klasifikaciju utiču i mehanička otpornost, količina prašine, kalorijska vrednost i prisustvo azota, sumpora i hlora. Ovaj sertifikat je garancija stabilnog sagorevanja i manje potrošnje.
Vrste sistema grejanja
Sistemi grejanja na pelet mogu biti toplovazdušni ili toplovodni.
Toplovazdušni kamini zagrevaju vazduh i ispuštaju ga direktno u prostoriju. Dostupni su u ugradnoj i samostojećoj verziji, a pored prednjeg, mogu imati i kanale za prenos toplote u susedne prostorije. Snaga im se obično kreće od 4 do 12 kW, a radom upravlja elektronska kontrolna jedinica.
Toplovodni kamini funkcionišu slično, ali umesto vazduha, zagrevaju vodu, koja se zatim cevima transportuje do radijatora, bojlera ili podnog grejanja. Njihova snaga ide do 26 kW i češće se koriste kao glavni izvor grejanja.
Posebnu kategoriju čine kompaktni kotlovi na pelet, pogodni za domove i manje poslovne prostore, u kojima su već ugrađeni osnovni elementi poput pumpe i ekspanzione posude. Za korisnike koji žele veću fleksibilnost dostupni su i kombinovani kotlovi na drva i pelet, koji omogućavaju korišćenje peleta radnim danima za udobnost, a drva vikendom, čime se smanjuje zavisnost od jednog energenta.
Troškovi i uštede
Grejanje na pelet postaje sve popularnije zbog niže cene u poređenju sa fosilnim gorivima. Cena peleta varira, ali se trenutno kreće oko 315 evra po toni (70 vreća od 15 kg).
Prosečno domaćinstvo tokom grejne sezone potroši 3-5 tona, što znači da godišnji troškovi grejanja iznose između 750 i 1500 evra. To je često jeftinije od grejanja na lož-ulje ili struju.
Prednosti i mane
Kamin na pelet je spoj tradicionalnog i modernog: nudi mogućnost uživanja u pogledu na plamen, ali uz digitalnu kontrolu.
Glavne prednosti:
- Efikasnost: Efikasnost je i do 90 procenata, što je značajno više u odnosu na kamine na drva (najbolja efikasnost 80 procenata). Samo 10 procenata toplote odlazi u dimnjak.
- Autonomija: Moguće je programirati uključivanje u određeno vreme, recimo pre buđenja. Rezervoar sa peletom može da obezbedi grejanje tokom celog dana (zavisno od veličine prostora) bez potrebe za stalnim punjenjem. Napredni modeli nude i kontrolu preko mobilnog telefona (putem vaj-faj modula).
- Kontrola: Omogućava regulisanje temperature putem daljinskog upravljača, termostata ili ekrana, a napredniji modeli i potpunu kontrolu rada preko pametnog telefona.
Mane i upozorenja:
- Zavisnost od struje: Kamin na pelet ne može da radi bez električne energije. Topao vazduh se širi izduvavanjem, a ne zračenjem, te se peć vrlo brzo ohladi nakon gašenja.
- Buka: Prilikom rada stvara određenu buku zbog izduvavanja toplog vazduha. Kvalitetniji modeli su znatno tiši od jeftinijih.
- Kvalitet peleta: Kvalitet može da varira čak i kod iste marke. Korisnici savetuju kupovinu peleta najviše klase kako bi se izbegle fluktuacije, poput pojave usitnjenih ostataka.
Iako su peleti praktični, uređaji zahtevaju redovno održavanje. Gorionik i posuda za pepeo se čiste svakodnevno, a staklo i kanali za razmenu toplote najmanje jednom nedeljno. Detaljan servis se obavlja jednom godišnje, što obuhvata čišćenje dimnjaka i ventilatora, te proveru zaptivača.
Ostavi komentar