Dešava se da kupac preuzima paket od kurira, shvata da to nije ono što je poručio, a onda kada pokuša da pozove trgovca i reklamira robu, broj je blokiran. Trgovac može da ostane na istom profilu, ali promeni ime ili doda jedno slovo, kako bi mogao da nastavi posao
Iako mnogi kupuju preko Instagrama i Fejsbuka, dok god nema razloga za pritužbe,retko koji potrošač se zapita da li robu poručuje od registrovanog prodavca.
Broj građana koji su se žalili na prodavce sa društvenih mreža i to prijavili Udruženju potrošača Vojvodine i Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) svakodnevno raste. Zbog toga je i objavljena crna lista trgovaca- spisak više od 150 naloga za kojinisu ispoštovali neku od zakonskih odredbi o internet trgovini.
Dodatni problem je što uslučaju onlajn kupovine robe od fizičkih lica pojedine odredbe Zakona o zaštiti potrošača nisu primenjive i organizacije nisu u mogućnosti da postupaju, niti da pruže adekvatne pravne savete - zbog čega je i važno informisati seupravo zbog odredbi gde taj zakon može da štiti.
Kako onda da prepoznate prevaranta i da se zaštite?
Potrošači ne znaju često kako se proverava prodavac. Nisu sigurni ni da li kao kupci kupuju odregistrovanog pravnog lica.
-Zakon prepoznaje trgovca kao registrovano pravno lice a potrošača kao fizičko lice. Kupovinom putem društvenih mreža, najbitnije je da se potrošač informiše da li trgovac posluje u skladu saZakonom o elektronskoj trgovini, da li ima istaknut PIB, matični broj, sedište, odgovorno lice. Ako trgovac poštuje odredbe ovog Zakona u tom slučaju se radi od registrovanom trgovcu i u tom slučaju ukoliko dođe do nesaobraznosti proizvoda potrošač je zaštićen i svoja prava može da ostvaruje u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača - kaže za Telegraf Biznis Marko Dragić, pravni savetnik pri NOPS.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
S druge strane, ukoliko trgovac nije registrovan i nema istaknute odredbe Zakona o elektronskoj trgovini,u tom slučaju u pitanju je kupovina od fizičkog lica, i nema primene Zakona, to je kupovina na sopstvenu odgovornost, upozorava naš sagovornik.
- U slučaju eventualne nesaobraznosti proizvoda potrošač nije zaštićen Zakonom, već može samo da tuzi trgovaca putem privatne tužbe - kaže nam Dragić.
Naš sagovornik ukazuje da je poslovanje neregistrovanih trgovaca, jedan od problema koje država mora u što kraćem roku da rešava.
- Na taj način je država oštećena na milione dinara na ime poreza, trebalo bi da se više da se aktiviraju tržišna i poreska inspekcija, ukoliko ni ti kapaciteti nisu dovoljni, proširiti ovlašćenja Udruženjima potrošača - dodaje.
Kolike su kazne za neregistrovane trgovce?
Kada se prevaratni "uhvate", neregistrovanim trgovcima trajno oduzima roba i zabranjuje dalji rad, a oni koji žele da nastave da rade moraju prvo da se upišu u registar Agencije za privredne registre.
Podnosi se zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za koji je propisana kazna od 50.000 do 500.000 dinara za fizičko lice.
I da ponovimo još jednom: trgovac koji svoju prodaju vrši putem interneta, u obavezi je da na vidnom i dostupnom mestu naznači: Poslovno ime, adresu sedišta, kontakt podatke, matični broj (MB), poreski identifikacioni broj (PIB), detaljne podatke o ceni proizvoda, koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove.
Ostavi komentar