Koji su najveći rizici sa kojima se danas suočavaju mali biznisi i kako finansijski sektor može da im pomogne, objašnjava bankarski ekspert Vladimir Bošković
Bošković, gostujući u podkastu Keš ekspert, ističe da je rizik nelikvidnosti jedan od najvećih problema, jer mnoge firme propadaju zato što nisu dobro isplanirale likvidnost.
- Rizik nelikvidnosti koji nastupa je jedan od najvećih, jer dosta firmi je propalo zato što nema dovoljno likvidnosti, nisu dobro isplanirali - rekao je Bošković.
Nelikvidnost najčešće nastupa kada su preduzetnici zavisni od samo jednog ili nekoliko velikih kupaca, odnosno kada ne postoji izgrađena diversifikacija.
Pored rizika nelikvidnosti i nemogućnosti obezbeđivanja dodatnog finansiranja, Bošković naglašava i problem radne snage:
- Rizik radne snage je nešto što u poslednje vreme postaje problem ne samo male privrede, već i velikih kompanija - dodaje on.
Velike kompanije su interesantne za privlačenje kadrova, dok je mala privreda u lošijoj poziciji. Održavanje stručnih kadrova mora se sistemski obezbediti. Ako mala preduzeća moraju da "preplate" radnike da bi ih zadržala, ulaze u novi rizik: visoke troškove koje njihove marže ne mogu da podnesu, jer prihodi ne prate taj rast.
PREPORUKA
Koliko para uvek morate da imate u šteku? Ovo pravilo je zlata vredno kad dođu ''crni dani''
analiza
Kako pokrenuti biznis sa 1.000 evra?
vodic
Koliko se isplati uzgajanje lavande?
vodic
Banka nasuprot Fondu: Ključna razlika u finansiranju
Pokretanje i rast biznisa nezamislivi su bez finansijske podrške, ali ta podrška se drastično razlikuje zavisno od toga da li dolazi od banke ili od investicionog fonda.
Banke pomažu tako što finansiraju poslovanje. One procenjuju rizik, a cilj im je da, nakon korišćenja proizvoda poput kredita za likvidnost, investicije, lizinga ili faktoringa, na kraju dobiju svoj novac nazad.
- Banci iz ugla banke je na kraju najbitnije da svoj novac dobije nazad, a ne da ulazi u kapital firme - objašnjava Bošković.
Investicioni fondovi rade potpuno drugačije:
- Fondovi ulaze u kapital firme, kupuju udeo kako bi svojim kapitalom, znanjem, i strukturom koju donose, skalirali, brže skalirali taj biznis - ističe ekspert.
Fondovi imaju za cilj da za četiri do sedam godina izađu iz vlasništva i preprodaju posao, ali svakako donose dodatu vrednost firmi i postaju partneri kroz kapital, za razliku od banaka koje su partneri kroz finansiranje.
Primeri uspeha i propasti
Bošković je spomenuo i primere iz prakse kako finansijski sektor podržava razvoj preduzetništva. Kao pozitivan primer srpske kompanije na globalnom tržištu naveo je Nordeus:
- To je vrlo pohvalan jedan primer. Kompanija koja je prodata za veliki iznos para za ne tako veliko vreme, ali su upravo oni dobar primer da su pogodili pravu nišu kupaca, napravili su sjajan proizvod, dokazali da tako nešto može i globalno da se plasira - istakao je Bošković.
Kao primer neuspeha i promašene investicije, naveo je slučaj američke preduzetnice Elizabet Holms i njene kompanije Theranos.
- Ideja je bila da može jedna kap krvi da se koristi za više hiljada raznoraznih analiza - rekao je Bošković.
Razni fondovi i privatni investitori uložili su ogromne sume novca, prikupivši oko 700 miliona evra. Međutim, ideja je postala neodrživa zbog loših rezultata i neisporučenih obećanja, a Holms i njen glavni izvršni direktor su, neslavno, uhapšeni.
Ostavi komentar