Sposobniji su da zarade i ne žele da ih poslodavac zaustavlja kada odluče da napuste kompaniju
Pripadnici dženzija (generacije zed) u Srbiji sposobni su da zarade novac i nemaju strah da izađu iz firme i promene svoj položaj ako nisu zadovoljni poslodavcem.
Sagovornici „Politike”, upravo mladi rođeni između 1997. i 2012. godine, posao uglavnom traže preko internet platformi, samouvereni su kada govore o tome na šta ne bi pristali, a njihovi zahtevi prilično se razlikuju od onih koje su postavljale starije generacije.
Mina Trajković, master student na Fakultetu organizacionih nauka, trenutno je zaposlena u prodaji. Kako kaže, posao uglavnom traži putem „Linkdina”. Iako nema posebno lepo mišljenje o ovoj platformi, smatra je neophodnom u današnjem svetu. Pregleda i oglase koje objavljuje „Infostud”, ali i sajtove kompanija.
– Uslovi koji su mi važni jesu: prihvatljiva zarada – da mogu da platim stan, račune i hranu. Važno je i da u oglasu ne piše da je 20 radnih dana benefit, ali i da budem prijavljena. Jer ako se nudi rad na crno jasno je da apsolutno nema razloga da budem u firmi u kojom se zakonom propisani uslovi smatraju privilegijom. Bitno je i da postoje mogućnost za napredovanje edukaciju i da posao može da mi donese iskustvo i kontakte – kaže naša sagovornica.
Njen kolega sa četvrte godine međunarodnog smera Lazar Šljukić trenutno ima „part-tajm” posao i radi kao trener u teretani. Na isti način prati ponude poslova, ali kaže da, prema njegovom iskustvu, korisne mogu da budu društvene mreže, a često i preporuke prijatelja. Važno mu je fleksibilno radno vreme, ali i da plata ne bude simbolična. Još studira pa ne želi da mu posao oduzima previše vremena. Atmosfera je takođe bitna da odlazak na posao nije mučenje. Ali, apsolutno se podrazumevaju osnovne stvari, da poslodavac ponudi ugovor, slobodne dane…, odnosno da svi ti uslovi budu bar na zakonskom minimumu.
Fakultetsko znanje pri zapošljavanju ne igra toliko važnu ulogu s obzirom na to da mladi danas imaju izvore iz kojih efikasno mogu da uče.
– Važnije je na koji način razmišljaju, kako povezuju stvari i koliko su informisani o svetskoj situaciji – izjavila je nedavno Milica Mojićević iz konsultantske firme za ljudske resurse „Vivida konsalting” na nedavno održanom „Star forumu” posvećenom diskusiji o položaju dženzija.
Da poslodavci moraju da naprave zaokret pri zapošljavanju i odnosu sa mladim radnicima, smatra i Jovana Pavlović Radovanović iz „Greko holding”.
– Da li bih, kao poslodavac, pokušala da zadržim nekoga u koga sam uložila – da. Ali to je samo prolongiranje razlaza koji je neizbežan – kaže ona.
Mlade generacije ne žele da budu zaustavljene upravo zato što tržište danas funkcioniše tako. Poslodavac nije ulagao u osobu, već u razvoj svoje firme kroz tu osobu, što danas zovemo upravljanje znanjem. Ona navodi da u okviru svog posla rade na razvoju biznis okruženja u kojem firme neće raditi na specijalizaciji radnika do te mere da, ukoliko odu, odnesu sve znanje i oslabe rad firme.
Na pitanje kako rade na usmeravanju mladih za zapošljavanje, naša sagovornica navodi vertikalno i horizontalno karijerno razvijanje koje je zastupljenije među mladima. Odnosno, da li osoba hoće da se usko specijalizuje ili da poseduje neko generalno znanje sa premisama vertikalnog razvoja do menadžerske pozicije, što je upravo bilo prisutno kod starijih generacija.
Pitanje informisanosti, odnosno da mladi imaju saznanja šta se dešava u svetu važnije je nego da ih poslodavci pitaju „gde sebe vidiš za pet godina”.
Marija Raičević, osnivačica Centra „Overtinker”, istakla je kako kod mladih dva ključna pitanja igraju bitnu ulogu u odabiru profesiju: u kom modalitetu hoćemo da radimo i šta želimo da radimo.
– Oduvek sam mislila da svi hoće da budu menadžeri u nekom trenutku svoje karijere. Međutim, ispostavilo se da to nije istina. Važnu ulogu ima horizontalno razvijanje, odnosno da li žele da rade u firmi ili da budu frilenseri – rekla je Raičević.
Ana Tanasijević, osnivačica startapa „Idemo!”, potvrđuje upravo ono što su i rekli i naši sagovornici, da mladi najčešće koriste društvene mreže i platforme poput „Linkdina” na kojima mogu da postave listu svojih veština i oblast koja ih interesuje za rad, ali i da pronalaze poslove i upoređuju uslove koje firma ili poslodavac nude.
Ostavi komentar