Zbog klimatskih promena, dugih sušnih perioda i visokih temperatura koje utiču na rod kukuruza, poljoprivrednici u Srbiji sve više razmišljaju o alternativnim usevima otpornim na sušu
Jedna od takvih biljaka je sirak za zrno, koji ima sličnu primenu i visoku hranljivu vrednost kao kukuruz. Mogućnosti gajenja sirka predstavljene su na oglednim poljima kod Bačkog Petrovca.
Bogdan Beloš, poljoprivrednik iz Mokrina, uzgaja sirak za zrno već dve decenije.
- Prvo se ovrši sa pšeničnim hederom, kombajnom, a ovo drugo što ostane se pokosi, osuši, ubalira i daje se za ishranu stoke. Zamena za kukuruz, jer on je 95 odsto ima isti sastav kao što je kukuruz. Ali, ima 13 odsto proteina, tako da je kaloričniji od kukuruza. Kukuruz ima osam odsto - objasnio je Beloš.
Pošto su iz iste porodice, kukuruz i sirak se mogu sejati zajedno na istoj parceli. Janoš Kečenović, poljoprivrednik iz Čantavira, objasnio je da je to pogodno kada se zelena masa obe biljke koristi za pripremu silaže.
- Sejali smo zajednički, znači prvo smo posejali kukuruz, a na isti red smo posejali i sirak. Kukuruz smo sejali na razmak od 34 centimetra, a sirak smo sejali na 15 centimetara - rekao je Kečenović.
PREPORUKA
''Zlato'' iz šuma odlazi u inostranstvo - Razotkriveno nezakonito nalazište gljiva
analiza
Guske u Banatu sve ređe i skuplje, ali je zato kilogram perja bagatela
analiza
Povrće koje se proda čim se ubere - Kilogram ide i do 220 dinara, a svako stablo rodi po 700 grama
vest
Sirak potiče iz Afrike, što ga čini idealnim za uzgoj tokom vrelih leta. U Severnoj Americi se gaji na 700.000 hektara i u nekim regionima je dominantan usev. Tokom prezentacije u Bačkom Petrovcu, u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, istaknuto je da bi sirak uskoro mogao da postane konvencionalna biljna vrsta.
- Realno je za očekivati da u dogledno vreme sirak neće biti alternativa, nego da će postati konvencionalna biljna vrsta. Zrno koje ima više proteina u poređenju sa kukuruzom, malo manje skroba, ali u svakoj krmnoj smeši može da nadomesti kukuruz - smatra Vladimir Sikora sa Instituta.
U Srbiji se trenutno gaje sirak za metle (na oko 300 hektara) i sirak za zrno i stočnu hranu (na oko 3.000 hektara). Međutim, problem predstavlja nedostatak tržišta, jer samo dva proizvođača koncentrata za ishranu stoke otkupljuju sirak.
Prinos sirka po hektaru je oko šest tona. S obzirom da je njegova cena oko 25 dinara za kilogram, zarada će, kada se odbiju troškovi ulaganja od 60.000 do 80.0000 dinara, biti od 70.000 do 90.000 dinara. Glavni nedostaci su ograničeno tržište i nepostojanje subvencija kao za neke druge kulture. Međutim, mogućnost veće zarade privlači sve više poljoprivrednika da obnove setvu sirka, koji je pre pola veka na teritoriji Vojvodine zauzimao 5.000 hektara.
Ostavi komentar