Ekonomistkinja Betina Žunje (33) iz Temerina stvorila je porodičnu "imperiju" zahvaljujući retkom, ali originalnom biznisu
Kivi iz Temerina, FOTO: Kurir
Iako se njena porodica oduvek bavi poljoprivredom, spremnost na izazove i želja da budu korak ispred drugih prevagnuli su da višegodišnjem uzgoju lešnika dodaju i organski kivi.
Betina priznaje da je ideja za proizvodnju kivija u Srbiji potekla od njenog oca Jožefa, koji je uvek voleo izazove.
- Moja porodica se oduvek bavila poljoprivredom. Svi radimo zajedno, a u posao su uključeni svi bliži članovi porodice. Imajući u vidu promene klime i vremenskih uslova, manjim delom smo se okrenuli ka voćarstvu. Moj tata je krenuo od zasada lešnika, a za samo nekoliko godina, podigao je čak 25 hektara ovog orašastog voća. On je uvek voleo izazove i smatra da je uspeh kada ste korak ispred većine ljudi. Svesni smo da uzgoj kivija nosi i određeni rizik, ali bez rizika nema ni uspeha - počinje priču za Kurir Betina Žunje (na slici).
Ručni rad i dva sistema uzgoja
Betina je bila glavni inicijator za proizvodnju organskog kivija. Kako kaže, uslovi za njegov uzgoj u Srbiji su pogodni, jer kod nas ne postoje štetočine ili bolesti opasne za ovo voće. Ipak, uzgoj zahteva mnogo ručnog rada sa ovom novom kulturom za domaće podneblje.
- Zbog same prirode zemljišta, potrebno je nadoknaditi gvožđe. Sistem zalivanja je obavezan, jer biljka kivija zahteva puno vode. Sadnice smo nabavili u Mađarskoj. Uzgoj nije komplikovan, ali s druge strane ne postoji mogućnost za automatizaciju, svaki proces vršimo ručno, od rezidbe, vezivanja izdanaka, spuštanja izdanaka, pa sve do berbe - objašnjava Betina.
PREPORUKA
Miloš bira traktor umesto automobila i čuva porodičnu tradiciju
vodic
Država poljoprivrednicima daje do 2,5 miliona dinara
vest
Umesto dženarike Janko u srcu Srbije bere limun!
vest
Na plantažama u Temerinu praktikuju dva načina uzgoja:
- Novozelandski G3 sistem: Nosači formiraju oblik trougla, pomoću kojih se izdanci penju na pet-šest metara visine. Na taj način se povećava potencijalni rod, ali je ovaj način zahtevniji.
- Italijanski sistem: Jednostavniji je za održavanje, a izdanci formiraju oblik kišobrana. Prinos je manji, jer su grane kraće.
Plantaža organskog kivija, koja je 2014. godine zauzimala pola hektara, proširena je za četiri godine na čak 1,4 hektara. Ipak, Betina kaže da od ovog posla ne može da se živi, posebno nakon nepovoljnih vremenskih uslova prošle godine. Ipak, opstaju zahvaljujući drugim poslovima koje obavlja njihova firma.
- Nažalost, zbog ovakvih trenutnih uslova nije moguće živeti od ovog posla. Ali pomoću naše jake firme možemo da opstanemo, a to važi i za ostale poljoprivredne poslove. Izuzetno izazovne godine su iza nas i svi se samo nadamo da će vrlo brzo sve krenuti nabolje, u suprotnom smo u velikom problemu - ističe Betina i dodaje da su prošle godine sa 1,4 hektara ubrali samo tonu kivija.
Prolećni mraz najveći neprijatelj
Betina navodi da je proizvodnji organskog kivija najveći neprijatelj prolećni mraz, od koga ne postoji adekvatna zaštita.
Ulagali smo i u protivmraznu zaštitu, o kojoj svi toliko pričaju, ali ni ona se nije pokazala kao efikasno rešenje. Učinili smo sve što je do nas. Prolećni mraz nam je najveći neprijatelj poslednje dve godine, što nam se značajno odražava na prinos. Ni letnja vrućina svakako nije od koristi, često ni zalivanjem ne uspevamo da nadoknadimo vodu.
Sav rod organskog kivija plasira se na srpsko tržište.
Proizvode prodajemo na organskoj pijaci u Beogradu, kao i organskim prodavnicama u Novom Sadu. Robu šaljemo i brzom poštom, a moguće je i lično preuzimanje kod nas u Temerinu - zaključuje ova mlada voćarka.
U Crnu Goru kivi kad stigne ne prelazi 80 centi za kilo.