Prijava za legalizaciju po novom zakonu biće obavezna

Neće plaćati samo primaoci socijalne pomoći, invalidi, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece

Oko 4,8 miliona objekata u Srbiji je nelegalizovano, a od tog broja po popisu iz 2016. godine, oko milion je stambenih i isto toliko pomoćnih i ekonomskih objekata. Svi ostali imaju neku drugu namenu.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević rekla je za RTS da najavljeni zakon o legalizaciji rešava decenijske probleme. On bi već u petak trebalo da bude na Vladi, a potom će biti prosleđen Skupštini na hitnu proceduru.

- Po stupanju na snagu ovog zakona praktično biće nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju, ti objekti će biti upisivani na Republiku Srbiju i biti rušeni ili ako država proceni da su potrebni, biće korišćeni za neke javne namene - objasnila je ona.

Prijavljivanje za legalizaciju objekata će biti obavezno, a u zakonu je napravljena kompletna struktura kada, ko i u kom roku treba da preduzme neke radnje.

- U roku od 60 dana svi naši građani imaju pravo i mogućnost da se prijave i plus 30 dana da ulože prigovore na set podataka iz baze. Imamo dosta toga kad govorimo o prijavi. Ona je digitalna i ona sadrži samo te osnovne podatke o objektu koji već kada kliknete na njega u digitalnom formatu otvori se taj objekat i vi ga identifikujete, date osnovne podatke o objektu i o sebi kao faktičkom vlasniku i to je to. Naravno da postoje situacije kada će država tražiti neke još dodatne stvari, ali to su oni malo komplikovani i granični slučajevi - kaže Sofronijevićeva.

Osnovno načelo ovog zakona jeste da se naknada za evidentiranje plaća u visini doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta. Morate platiti istu onu naknadu koju biste platili da ste zidali u redovnoj proceduri, da ste tražili građevinsku dozvolu, ali ovog puta u jednokratnom iznosu i bez ikakvog prava na popust. Cene koje su najavljene kreću se u rasponu od 100 do 1.000 evra za grad Beograd. One se odnose samo na vlasnike stanova, i porodičnih stambenih kuća, samo ako je investitor nepoznat ili državi nije dostupan.

- Nismo pravili komplikovane formule, već smo se trudili da napravimo jednostavan sistem koji će u sprovođenju biti moguće, lako sprovoditi. Znači, stan na Terazijama 1.000 maksimum je 1.000 evra. Beograd ima ekstra zonu i osam zona za utvrđivanje doprinosa. Gradiraćemo tako da neće isto plaćati vlasnik stana u Borči, u Mladenovcu i na Terazijama - objasnila je ministarka.

U unutrašnjosti Srbije uveden je jedinstven princip - minimalna, fiksna cena za ove vrste nepokretnosti je 100 evra, ali u gradovima preko 100.000 stanovnika, kakvi su Novi Sad, Niš, Kraljevo, ta cena ide od 100 do 500 evra. Za mesta veličine od 50.000 do 100.000 stanovnika, plaćaće se od 100 do 300 evra, a za jedinice lokalne samouprave koje su ispod 50.000 stanovnika od 100 do 150 evra.

Ovu naknadu neće plaćati lica koja su primaoci socijalne pomoći, invalidi, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece. Oni su izuzeti i uz prijavu će dostaviti dokaz da su u tom statusu.