Šta se dešava ako poreska sprovede kontrolu dok je vlasnik firme u inostranstvu?

Sve je više preduzetnika u Srbiji koji zahvaljujući digitalnim poslovnim modelima svoj rad ne vezuju za određenu adresu

Posluju isključivo online, izdaju fakture, plaćaju poreze, održavaju kontakte sa klijentima i odlučuju da deo godine provedu u inostranstvu.

Međutim, uprkos fizičkoj udaljenosti poreske obaveze ne prestaju, a postavlja se pitanje – šta se dešava ako tokom odsutnosti vlasnika preduzeća Poreska uprava odluči da sprovede kontrolu?

Na sreću svih digitalnih nomada i onih koji to žele da postanu, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPA) jasno predviđa ovakve situacije.

“Član 127 tog zakona navodi da je poreski obveznik dužan da učestvuje u utvrđivanju činjeničnog stanja, daje obaveštenja i izjave, kao i da omogući uvid u poslovne knjige i dokumentaciju. Međutim, ako nije u mogućnosti da lično prisustvuje kontroli, ima pravo da odredi drugo lice koje će to učiniti umesto njega. U praksi, to je najčešće knjigovođa”, pojašnjava poreska savetnica Zvezdana Pisarević.

Drugim rečima, ako imate angažovanog knjigovođu dovoljno je da ga ovlastite da vas zastupa. Poreska kontrola se tada može sprovoditi bez vašeg fizičkog prisustva. Zakon čak i napominje da se kontrola ne odlaže zbog vaše odsutnosti, što znači da bez ovlašćenog lica možete upasti u problem.

Šta ako ste paušalac i nemate knjigovođu?

Mnogi preduzetnici koji posluju kao paušalci odlučuju da samostalno vode svoje poslovanje, bez angažovanja knjigovođe. Ako se takav preduzetnik zatekne u inostranstvu u trenutku kada poreski inspektor najavi kontrolu, zakon mu ne ostavlja mnogo opcija – mora da se vrati u Srbiju ili da rizikuje negativne posledice.

U tom slučaju najvažnije je odmah kontaktirati inspektora i obavestiti ga o odsustvu. Zatim preduzetnik treba da podnese pisani zahtev za odlaganje kontrole.Član 124 ZPPA reguliše otpočinjanje poreske kontrole i omogućava odlaganje ako se prigovor podnese odmah po prijemu poziva i u pisanom obliku u roku od 24 časa.

Naravno, poreski inspektor ima pravo da proceni motive za odlaganje. Ako zaključi da je prigovor podnet sa ciljem ometanja kontrole ona će ipak biti sprovedena, a ta procena će biti uneta u zapisnik.

Zakon takođe predviđa da inspektor može zatražiti dokumentaciju i od drugih lica, uključujući zaposlene. Iako se to ne odnosi često na mikro preduzetnike, u većim firmama ova odredba znači da Poreska uprava može doći do potrebnih informacija i bez prisustva vlasnika, što dodatno potvrđuje ozbiljnost i obavezu pravovremenog reagovanja.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević kaže da se u praksi najčešća kontrola Poreske uprave odnosi na fiskalne uređaje, odnosno proverava se da li su svi prometi registrovani preko kase, da li se uplaćuje dnevni pazar, da li su radnici prijavljeni i da li postoji dokumentacija za robu.

“Ako inspekcija otkrije nepravilnosti, zakon omogućava zabranu obavljanja delatnosti – od 15 dana za prvi prekršaj do jedne godine ako se nepravilnost ponovi treći put u roku od 24 meseca”, navodi Pisarević.

Zakon jasno propisuje da je poreski obveznik dužan da dokaže ispravnost svog poslovanja. Inspektori, s druge strane, moraju jednako pažljivo razmotriti sve činjenice – i one koje idu u korist, i one koje idu na štetu obvezniku. Kontrola se vrši na osnovu dokumentacije kao što su knjige, bilansi, računi, izjave i drugi relevantni dokazi.