U jeku rasta tržišta kriptovaluta i nekretnina, postavlja se pitanje da li je u Crnoj Gori moguće kupiti stan ili kuću, a platiti bitkoinima?
Odgovor je potvrdan, uprkos tome što država još uvek nema regulisan zakon o kriptoimovini.
Prema nezvaničnim informacijama, transakcije su već realizovane, a tri notarska zapisa o kupoprodaji kriptovalutama sačinjena su do kraja 2024. godine.
- U Crnoj Gori postoje agencije za nekretnine, posebno u primorskim gradovima poput Budve i Tivta, koje nude mogućnost plaćanja nekretnina kriptovalutama, uključujući Bitcoin i Ethereum. Takođe, neki luksuzni rizorti promovisali su ovu opciju u cilju privlačenja stranih investitora - kaže za eKapiju Radoš Kuč, osnivač agencije Digitron Accounting.
Kuč navodi da, iako trgovina nekretninama kriptovalutama postoji, ona nije zakonski regulisana. Zakon o kriptoimovini nije uvršten u planove Vlade za 2025. godinu, pa se očekuje da će biti usvojen naredne godine.
Kako funkcioniše plaćanje
Kada je reč o transakcijama, vrednost u kupoprodajnom ugovoru uvek mora biti izražena u evrima, kao zvaničnoj valuti Crne Gore.
- Plaćanje kriptovalutama obično se vrši pre overe ugovora, putem blockchain transakcije, koja se može verifikovati u roku od nekoliko minuta. Prodavac potvrđuje prijem sredstava, a notar se oslanja na ovu potvrdu kako bi izdao clausulu intabulandi, kojom prodavac izražava saglasnost da se kupac uknjiži kao vlasnik - pojašnjava Kuč.
Budući da u Crnoj Gori ne postoji menjačnica za kriptovalute, konverzija se najčešće vrši preko inostranih platformi, a transakcije se završavaju pre overe kod notara.
Stranci mogu unositi kriptovalute i koristiti ih za kupovinu nekretnina pod istim uslovima kao i domaći građani. Međutim, Kuč upozorava da nedostatak zakonske regulative stvara pravnu nesigurnost i nejasnoće, slično situaciji koja je postojala u regionu, recimo u Srbiji, pre usvajanja zakona.
Porez isključivo u evrima
Porez na promet nepokretnosti, koji od 1. januara 2024. godine primenjuje progresivne stope (od 3% do 6%), plaća se isključivo u evrima, bez obzira na to da li je plaćanje izvršeno kriptovalutama. Notar obično podnosi poresku prijavu u ime stranke.
Pored toga, Kuč navodi da se kapitalna dobit (koja nastaje kada se kriptovalute prodaju po ceni višoj od nabavne vrednosti) oporezuje po stopi od 15 odsto. Fizička lica su dužna da podnesu godišnju poresku prijavu.
Banke u Crnoj Gori ne podržavaju direktne transakcije s kriptovalutama zbog nedostatka regulative. Iako se sredstva od kriptovaluta mogu konvertovati u evre preko inostranih platformi i uplatiti na račun prodavca, banke često zahtevaju dokaz o poreklu novca, što može zakomplikovati proces.
Velika potražnja i rizici
Nedavno istraživanje BIRN-a pokazalo je da se kriptovalutama mogu kupiti stanovi, kuće, placevi i automobili, najčešće u primorskim gradovima. Nekretnine na ovaj način najviše kupuju građani Rusije, Ukrajine, Kipra, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Izraela i Sjedinjenih Država, a najbolje lokacije za kupovinu su Budva, Kotor, Bar, Herceg Novi i Ulcinj.
- Upravo iz tog razloga, naš prvi cilj je edukacija na kojoj bi, osim kripto računovođa, učestvovali i pravnici s iskustvom u ovoj oblasti - zaključuje Kuč, ističući da su pravna pitanja i rizici u ovoj oblasti i dalje značajni.
Inače, Ministarstvo finansija Crne Gore je u septembru prošle godine saopštilo da, u saradnji sa Centralnom bankom i Komisijom za tržište kapitala, radi na zakonu koji bi regulisao oblast digitalne imovine.
Ostavi komentar