Evropa je još početkom oktobra znala da je ovogodišnji rod kukuruza iz Srbije zaražen otrovnim aflatoksinima. Italija je tada sa svojih granica vratila kontingent srpskog zrna, a istog momenta obavešteni su potrošači sa svih tržišta Evropske unije.
U Srbiju je vest da je domaći kukuruz kontaminiran „stigla“ posle gotovo dva meseca.
Vera Vida, predsednik Centra za potrošače Srbije, kaže da "po zakonu, svaki nezbezbedan proizvod mora da se povuče sa tržišta, ali to pravilo važi za članice Evropske unije".
- Verujem da je informacija da je kukuruz zatrovan, određenim krugovima bila poznata i u Srbiji, ali da se zataškavala. To je neko znao, ali mu nije odgovaralo da se raširi takva vest. Ko bi to mogao da bude? Najverovatnije svi koji su tu zarađivali - smatra ona.
Da li je i problem sa zatrovanim kukuruzom još jedan pokazatelj koliko je srpski potrošač obavešten o sigurnosti proizvoda na sopstvenom tržištu. Zabrinjava i činjenica da pojedini proizvodi, koje je Evropa proglasila nebezbednim, u Srbiji prođu kontrolu i nađu se na našem tržištu.
Još veći problem je i to što sistemska kontrola poljoprivrednih proizvoda u Srbiji ne postoji.
Prema rečima dr Jovanke Lević, direktora novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije, naša zemlja nema državnu referentnu laboratoriju, koja bi bila zadužena za analize, a ni državni organ, koji bi sistematski kontrolisao ispravnost i stanje poljoprivrednih proizvoda, odnosno, davao zadatke za analiziranje nekoj od četrdesetak akreditovanih laboratorija.
Ostavi komentar