Kada govorimo o bogatašima, obično zamišljamo ljude čiji bankovni računi "pucaju" pod šestocifrenim brojkama, koji svakog meseca primaju desetine hiljada evra, koji voze Ferarije i Maseratije
Istina je nešto drugačija, bar u Nemačkoj. Zvanično, u toj zemlji bogat je svako ko ima mesečnu platu veću od 3.440 evra. Upravo je tako nemački Poslovni institut iz Kelna definisao 10 odsto najbogatijih u nemačkom društvu. Službeno – gornju, bogatu klasu.
Taj iznos neto zarade, nakon odbitka poreza i davanja državi, iako se ne čini preterano velikim, dostupan je tek svakom desetom Nemcu. Ali ta granica bogatstva važi samo za samce. Ako se govori o domaćinstvu bez dece, odnosno o bračnom paru, granica bogatstva je 5.160 evra, odnosno tek nešto više od 2.550 evra po supružniku.
Razlog tome je što se u domaćinstvu određeni troškovi plaćaju po jedinstvenoj ceni, bez obzira na to koliko članova te usluge koristilo. Poput interneta, grejanja ili najma stana. Paradoksalno je, ali Nemci sebe ne doživljavaju bogatima.
Gotovo niko od onih koji imaju platu veću od 3.500 evra ne smatra sebe bogatim, samo pripadnikom srednje ili u najboljem slučaju više srednje klase. Ujedno, stvarni pripadnici srednje klase, koji primaju oko 1.870 evra mesečno, neretko sebe smatraju ljudima na granici siromaštva. No, stvarnost je znatno drugačija. Upravo je tih 1.869 eura mesečno srednje primanje u Nemačkoj, odnosno upravo polovina zaposlenih u toj državi prima toliki ili niži iznos, a druga polovina prima viši iznos.
Ostavi komentar