Dušan Uzelac: Ne postoji mehanizam da se zaustavi pohlepa bankara, jer mi kao korisnici to ne očekujemo
Vladan Vasić: Potrebna nam je konkurencija na tržištu
Ako ne naplate na mostu, onda će na ćupriji. Ovo bi mogao da bude moto i trgovaca i banaka koje posluju u našoj zemlji. Čim ih država obaveže da malo smanje apetite i snize svoje marže i kamate, svoj profit će pronaći na drugi način, pišu Večernje novosti.
Trgovci će ukinuti sva akcijska sniženja, a banke će podići cenu drugih svojih usluga. Nekoliko dana pre nego što će sniziti kamatne stope za potrošačke, keš i kredite za refinansiranje za građane i penzionere sa primanjima do 100.000 dinara, pojedine banke su pokušale da nadoknade taj "trošak" povećavajući naknade za održavanje računa i to za skromnih 20 odsto.
Najveće prilive lane banke su imale od kamata, a zatim slede prihodi naknade i provizije. Stručnjaci tvrde da su kamatne stope i tokom prošle godine bile prilično visoke i tako napunile kase bankara. U 2023. godine najveće zarade bile su od kamata, dok su naknade mirovale. Kada je u septembru te godine Narodna banka Srbije (NBS) ograničila kamate na stambene kredite, naknade više nisu bile u fokusu i odmah su krenule da rastu.
U NBS ističu da su naložili bankama koje odobravaju potrošačke i gotovinske kredite u dinarima, kao i stambene kredite, da do 15. septembra svoje ponude ažuriraju i građanima s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara ponude zajam pod povoljnijim uslovima.
- Sve banke koje u svojoj ponudi imaju navedene kredite, zaključno sa 29. avgustom 2025, obavestile su NBS da će sniziti kamatne stope - kažu u NBS. - Banke će kredite pod ovim uslovima imati u ponudi najmanje 12 meseci, a snižene kamatne stope važiće tokom čitavog perioda otplate kredita. NBS će pažljivo pratiti postupanje banaka u skladu sa supervizorskim očekivanjima i analiziraće primenu i efekat konkretnih uslova na bankarski sektor, te ih po potrebi revidirati. Smisao supervizorskih očekivanja koja se odnose na snižavanje kamatnih stopa na ove kredite jeste olakšan pristup finansiranju građanima s nižim primanjima, tako da eventualno postupanje banaka na način kojim bi se navedena očekivanja obesmislila u praksi, svakako ne bi naišla na pozitivnu reakciju NBS kao supervizora.
Kada je reč o poskupljenju naknada ili o uvođenju novih provizija banka je, kako kažu u NBS, dužna da sprovede procenu opravdanosti planiranih izmena tarife sa preciziranim razlozima za povećanja važećih cena.
- Pored toga, banka je dužna da obavesti NBS o izmeni tarife najkasnije 45 dana pre planiranog usvajanja te izmene uz dostavljanje relevantne dokumentacije - kažu u centralnoj banci. - To je postojeći supervizorski mehanizam koji ćemo primeniti u cilju praćenja postupanja banaka i u kontekstu svih usluga.
Vladan Vasić, finansijski savetnik, kaže da je sve to posledica dominacije bankara i trgovaca, a da ni od jednih ni od drugih ne možemo da pobegnemo.
- Srbija nema razvijeno tržište kapitala, pa se naša privreda u 90 odsto slučajeva finansira kod banaka, jer drugih načina nema - kaže Vasić. - Nemamo obvznice, nemamo akcije, a banke osnivaju investicione fondove. Banka mora da zaradi, najviše od kamata, jer to je njen osnovni proizvod, ali ako tu pada profit, onda će naći drugi put da taj manjak nadoknadi. Nama je potrebna veća konkurencija. Država je dozvolila da velike banke kupuju male, a svako tržište bi trebalo da ima i male i srednje i velike bankarske kuće. Ukrupnjavanje je dozvolila i antimonopolska komisija čiji je osnovni zadatak da obezbedi konkurenciju.
Prema njegovim rečima, banke imaju obavezu prema svojim akcionarima da će u izvesnom periodu povratiti uloženo. U Srbiji vlasnici akcija banaka uloženo vrate u proseku za pet godina. U Hrvatskoj akcionari banaka uspeju da povrate svoj novac tek za 16 godina, a u Bosni i Hercegovini za 11 godina. To pokazuje da se najviše isplati biti akcionar banke koja posluje u Srbiji.
Prelivanje zarada sa kamata na naknade i obrnuto, prema rečima Dušana Uzelca, finansijskog analitičara, dokaz je da time ne treba da se bavimo na način kojim smo to činili dosad jer je "nemoguće pritisnuti na jednu stranu, a da se balon ne izduva na drugu".
- Ne postoji mehanizam da se zaustavi pohlepa bankara, jer mi kao korisnici to ne očekujemo - kaže Uzelac - Potrebna je samoogranizcija da bi zaštitili svoje interese. Sve banke imaju obavezu da obezbede paket održavanja tekućeg računa po ceni od 150 dinara, ali to vam nijedna banker neće reći. Zašto bi to radio, kada može da vam nudi paket od 600 dinara i da ga pritom poskupljuje kad god hoće. Ne možemo bankama doskočiti, jer mi nismo Austrijanci, koji će za dva evra promeniti banku. Imamo surovi kapitalizam na tržištu, a zakonski socijalizam.
Kako on kaže, i u Srbiji kad zatražite da podmirite sve obaveze, kako biste prešli u drugu banku, ponudiće vam mnogo više nego što vam je nudio dosad da ne bi izgubili klijenta. Novim korisnicima bankar može da ponudi i povoljnije kamate i razne pogodnosti.
Zarada banaka sve veća
Zarada banaka lane je iznosila 156,1 milijardu dinara, odnosno oko 1,33 milijarde evra. U 2023. njihova dobit posle oporezivanja je bila "teška" 122,5 milijardi dinara, što je više od milijardu i 50 miliona evra. To znači da im je prošle godine profit porastao za oko 27 odsto u odnosu na 2023. U 2021. sve banke su profitirale "sitne" 49,3 milijarde, da bi u 2022. zaradile 87,76 milijardi. I to bogatstvo se uvećava i u 2023, kada im se u džepove slilo čak 40 odsto više nego u 2022.
Ostavi komentar