Dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu, poznato kao „minus u okviru dozvoljenog limita“, i dalje spada u najskuplje oblike zaduživanja u bankarskom sektoru Srbije, ali podaci pokazuju zanimljiv paradoks - u proseku je čak skuplje od nedozvoljenog minusa
Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije, za kraj aprila ove godine, prosečna kamata na dozvoljeno prekoračenje u 17 poslovnih banaka iznosi 17,49 odsto. Sa druge strane, nedozvoljeni minus, odnosno situacija kada klijent potroši više sredstava nego što ima na računu, u proseku „košta“ oko 15,87 odsto, bez uračunatih i dodatnih bankarskih naknada.
Na prvi pogled deluje nelogično da je skuplji proizvod onaj koji je unapred odobren i ugovoren, dok je nedozvoljeni minus zapravo neplanirano i rizičnije zaduženje. Međutim, razlika nastaje zbog načina obračuna i strukture troškova.
Kod nedozvoljenog minusa primenjuje se zakonska zatezna kamata, koja iznosi referentna stopa NBS uvećana za osam procentnih poena, trenutno oko 13,75 odsto, ali se na to često dodaju i administrativne naknade, opomene i troškovi praćenja duga.
U praksi, to znači da „finalni račun“ za klijenta može biti znatno viši od same kamatne stope, pa ukupni trošak nedozvoljenog minusa dostiže nivo sličan dozvoljenom prekoračenju ili mu se približava. Dozvoljeni minus, iako formalno odobren kreditni proizvod, u bankarskoj praksi se i dalje tretira kao najskuplji oblik kratkoročnog zaduživanja.
Razlog je u tome što nema unapred definisan rok otplate, korišćenje je fleksibilno, a banke ga posmatraju kao rizičniji proizvod u odnosu na klasične gotovinske kredite. U pojedinim bankama razlike su dodatno izražene. Tako, na primer, jedna banka u Srbiji na dozvoljeno prekoračenje naplaćuje oko 19,5 odsto, dok se kod nedozvoljenog minusa obračunava zakonska zatezna kamata, uz mogućnost dodatnih troškova.
Sličan obrazac postoji i u drugim bankama, uz varijacije u visini stopa. Istovremeno, jedna banka se izdvaja kao banka sa nižim kamatnim stopama u oba slučaja, što pokazuje da postoje značajne razlike u politici formiranja cena među bankama na domaćem tržištu.
PREPORUKA
NLB ne odustaje od Addiko banke - Izašli sa boljom ponudom od konkurencije
vest
ChatGPT ulazi u banke - Veštačka inteligencija analiziraće lične finansije korisnika
vest
Koliko će banke u Srbiji naplaćivati SEPA uslugu?
vodic
Regulatorni okvir je u prethodnom periodu dodatno uticao na smanjenje cena dozvoljenog minusa. Izmenama zakona ograničeno je da efektivna kamatna stopa ne može biti veća od referentne stope uvećane za osam procentnih poena, što je dovelo do pada troškova u odnosu na ranije godine, kada su kamate prelazile i 30 odsto.
Podaci Udruženje banaka Srbije pokazuju i promene u ponašanju građana, broj računa u dozvoljenom i nedozvoljenom minusu blago raste, dok je broj slučajeva kašnjenja u odnosu na prethodne godine u padu.
Istovremeno, ukupni iznos dozvoljenih prekoračenja raste i približava se 380 miliona evra. U poređenju sa regionom, razlike su i dalje značajne, tačnije u Hrvatskoj su kamate na dozvoljeni minus ograničene na oko 5 do 7 odsto, dok se na nedozvoljena prekoračenja primenjuje znatno niža zatezna kamata nego u Srbiji, što pokazuje strožu regulaciju tog tržišta.
Iako je dozvoljeni minus i dalje široko korišćen kao brza finansijska „rezerva“, stručni podaci i dalje ukazuju da se radi o najskupljem i najmanje povoljnom obliku kratkoročnog zaduživanja za građane.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar