Stručnjaci upozoravaju na prepreke - od sive ekonomije i kibernetičke sigurnosti do niske digitalne pismenosti građana
Albanski premijer Edi Rama nedavno je najavio ambiciozan plan želi da njegova država pre kraja ove decenije postane prva na svetu bez gotovine.
Rama, koji je u maju osvojio četvrti mandat, obećao je da će do 2030. godine zemlju uvesti u Evropsku uniju. U julu je najavio još jedan veliki plan s istim vremenskim okvirom.
- Imamo ambiciju da Albanija do kraja ove decenije postane bezgotovinsko društvo, što znači da bi sve interakcije i finansijske transakcije trebalo da budu potpuno digitalne - rekao je na sastanku sa predstavnicima startap kompanija i sektora tehnologije i inovacija pod nazivom „Albanija 2030 – vizija ka evropskoj integraciji. Dodao je da je potrebno više obuka i usavršavanja i veruje da, ako uspeju jasno da definišu plan puta, ovaj cilj može biti dostižan i da će osloboditi zemlju, kako je rekao, tereta zastarelih praksi i neefikasnosti koje otežavaju svakodnevni život.
Sve to zvuči jednostavno – ali da li je zaista tako?
- Više volim keš - kaže Mimoza A. (62) iz Tirane koja koristi karticu samo da podigne platu s bankomata blizu svog stana. - Nije uobičajeno da ljudi iz moje generacije koriste karticu za plaćanje u prodavnici ili kod frizera. Više volim keš i uvek ću ga koristiti - rekla je za Deutsche Welle (DW).
Ona nije usamljena u tom stavu, većina ljudi u zemlji razmišlja slično. Da li je bezgotovinsko društvo samo san? Kada se Albanija oslobodila socijalističke diktature pre 35 godina, nije imala moderan bankarski i finansijski sistem. Napredak je bio spor i nakon prelaska na demokratiju. Bankomati su uvedeni tek 2004. godine.
Bivši ministar finansija i ekonomije Arben Maljaj smatra da je populizam glavni pokretač Ramine ambicije. On ističe nekoliko ključnih prepreka za ostvarenje bezgotovinskog društva u narednih pet godina.
- Visoka stopa sive ekonomije, posebno u poljoprivredi, koja čini veliki deo BDP-a, mnogo je veća nego u ostatku regiona. Veliki procenat stanovništva živi u ruralnim oblastima. Osim toga, najveći dio prihoda iz dijaspore, milijarde evra godišnje, dolazi van zvaničnih kanala. Glavni albanski trgovinski partneri - Turska, Grčka i Italija - takođe imaju visoku stopu sive ekonomije - rekao je Maljaj.
Podsetio je i da bi smanjenje upotrebe gotovine zahtevalo ogromna ulaganja u kibernetičku sigurnost.
Stručnjaci za sajber bezbednost, poput Besmira Semanaja, smatraju da je Ramin plan ne samo nerealan, već i opasan. Semanaj podseća na velike sajber napade na državne institucije prošle godine, uključujući sistem e-Albanija, internet stranicu parlamenta i Zavod za statistiku.
On smatra da ti napadi pokazuju koliko je Albanija izložena i da nema potrebnu infrastrukturu za zaštitu kritičnih sistema.
- Čak i najrazvijenije zemlje Evrope, poput Švedske i Norveške, razmatraju potrebu da zadrže minimum gotovine u opticaju - upravo zbog bezbednosti i spremnosti u vanrednim situacijama - rekao je Semanaj.
Dok najdigitalizovanije nacije zadržavaju rezervne opcije, Albanija planira da postane 100 odsto digitalna za manje od deset godina i to bez potrebne zaštite. Ekonomija koja u potpunosti zavisi od digitalnih sistema, a nema alternativu, upozorava on, ostaje ranjiva: virus ili nestanak struje potpuno bi je paralizovali.
- Mala i srednja preduzeća će najviše ispaštati - smatra Hazis I, menadžer u turizmu sa 40 godina iskustva, koji vodi jedan od najpopularnijih hotela u Tirani.
Strani turisti uglavnom plaćaju karticama, dok domaći gosti i dalje preferiraju gotovinu. To povećava troškove hotela, jer banke naplaćuju provizije za svaku transakciju. Hazis nije optimista povodom Raminog plana.
PREPORUKA
Evropljani ne odustaju od plaćanja u kešu
analiza
Kako prevaranti kradu pare na bankomatima?
savet
Edi Rama ukida gotovinu u Albaniji
vest
- Protiv sam bezgotovinskog društva. Možemo se nositi sa strancima koji žele da plate kafu od 1,50 evra karticom. Ali šta da radim sa malim proizvođačima od kojih kupujemo povrće ili sir za restoran - kaže on.
Tokom leta redovno kupuje lubenice od seljaka, za koje tvrdi da nikada nisu koristili digitalna plaćanja i siguran je da neće ni ubuduće. Boji se da će ovaj plan uništiti male preduzetnike.
- Čak ćemo i mi teško izlaziti na kraj s tim - dodaje Hazis.
Nedostatak konkretnih ciljeva
Za Arbena Maljaja, cilj da Albanija postane bezgotovinska do 2030. godine nije jasno definisan, pa samim tim ni merljiv. Vlada bi, prema njemu, mogla da postavi konkretne ciljeve tek nakon detaljne analize sistema plaćanja.
-Ne postoji nijedna ekonomija sa nula keša. U zemljama sa niskim nivoom finansijske edukacije, slabom digitalnom pismenošću, lošim upravljanjem i slabim javnim službama, poput obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, i visokom korupcijom, nemoguće je postići održiv uspeh u kratkom roku - navodi Maljaj.
Centralna banka Albanije, ipak, beleži rast elektronskih plaćanja poslednjih deset godina.
- Građani su imali koristi od nižih troškova, proizvoda prilagođenih njihovim potrebama i boljeg pristupa uslugama plaćanja, što se odrazilo na dvocifreni rast elektronskih transakcija - sa dva po glavi stanovnika 2015. godine na 21 godišnje - rekao je guverner Gent Sejko.
Na dugom štapu Za Semanaja, to je i dalje daleko ispod standarda EU, gde zemlje članice imaju više od 300 digitalnih transakcija po stanovniku godišnje.
- E-trgovina je ograničena. Platforme poput Stripe-a ne posluju u Albaniji, lokalne banke nude skupe i komplikovane sisteme. PayPal postoji za fizička lica, ali ne i za firme. To ograničava pristup globalnoj digitalnoj trgovini - objašnjava on.
Dakle, iako premijer Rama želi da Albanija što pre sustigne EU, izgleda da će joj za prelazak na bezgotovinsko društvo biti potrebno više od jedne decenije, kao i ozbiljna transformacija finansijske infrastrukture, piše DW.
Ostavi komentar