Američki investitor Voren Bafet raspolaže ogromnom količinom novca i već neko vreme razmatra gde da uloži kapital
Njegov investicioni fond Berkšir Hatavej je, zaključno sa drugim kvartalom, akumulirao čak 344 milijarde dolara.
Ovaj 95-godišnji investitor sve teže pronalazi kompanije po svom ukusu, naročito na tržištu Sjedinjenih Američkih Država. Ipak, jedna prilika se nazire: za 10 milijardi dolara želi da preuzme američku petrohemijsku kompaniju Occidental Petroleum, u koju Berkšire Hatavej investira od 2019. Ukoliko bi uspeo u svojoj nameri, to bi bila njegova najveća akvizicija od 2022. godine.
Ipak, Bafet je prvenstveno fokusiran na japansko tržište deonica. Indeks Tokijske berze Nikkei 225 je početkom prošle godine, prvi put u 35 godina, nadmašio svoj prethodni rekord iz 1989. Nakon kratkog predaha, indeks je ovog proleća i leta dostigao nove maksimume. Ovakvom značajnom rastu prethodio je decenijski pad na Tokijskoj berzi, obeležen pucanjem balona tržišta nekretnina i deonica.
Fokus na konglomerate i odnos prema akcionarima
Buffett se fokusirao na nekoliko ključnih japanskih kompanija. Svoj vlasnički udeo povećao je na deset odsto u kompanijama Mitsubishi i Mitsui, a planira isto da uradi i u kompanijama Itoschu, Marubeni i Sumitomo. Svim ovim kompanijama je zajedničko to što su konglomerati u industriji metala, nafte, gasa, hrane, poljoprivrede, infrastrukture, nekretnina, finansija, hemikalija, medija, digitalne tehnologije, robe široke potrošnje i zdravstva. Time je Bafet efikasno raspodelio investicioni rizik ulaganjem u više različitih industrija.
Investitor je obrazložio svoju odluku:
– Sviđa nam se njihova alokacija kapitala, upravljanje i odnos prema deoničarima. Svih tih pet kompanija povećavaju dividende kada je to prikladno, otkupljuju vlastite deonice kada to ima smisla, a njihovi vrhunski menadžeri su daleko manje agresivni u svojim programima kompenzacije, u odnosu na svoje američke kolege.
Pokretači rasta i rizici
Značajan priliv novca na japansko tržište deonica podstaknut je prilivom stranog kapitala i činjenicom da japanske kompanije sve više otkupljuju sopstvene deonice. Edgar Vok, glavni ekonomista nemačke kompanije Metzler Asset Management, izjavio je za nemački poslovni list Handelsblatt da je japansko tržište deonica pokretano prilivom novca iz inostranstva i time što japanske kompanije sve više otkupljuju deonice.
Pored toga, optimizmu investitora doprinose i izgledi da će šteta od američkih carina biti manja nego što se prvobitno očekivalo. Centralna banka Japana takođe podstiče ekonomiju svojom ekspanzivnom monetarnom politikom i slabi domaću valutu (jen), čime direktno podržava izvoz.
Međutim, ni Tokijska berza nije bez rizika. Verovatno je da će se nastaviti spor rast japanskog tržišta, pre svega zbog demografskih trendova. Ginter Šnabl iz nemačkog Istraživačkog instituta Flossbach von Storch ukazuje da strukturni problemi verovatno ostaju, jer ostarjeloj naciji fali snage za reforme.
Ipak, kompanije zastupljene u indeksu Nikkei 225 su i dalje konkurentne na svetskom tržištu. Trenutno najveći rizik predstavlja rast kamatnih stopa, za šta Schnabl ne veruje da će se dogoditi, jer bi to uzrokovalo – naglo smanjenje cena deonica na Tokijskoj berzi i destabiliziralo penziono osiguranje.
Ostavi komentar