Zvanični kurs Evra za dan 29.11.21. :: 117.5814 rsd
Tekst objavljen: 23.11.2021 15:55        


AIK kupio Sber, MTS banka se "utopila" u Poštansku štedionicu, slično će biti sa Direktnom i Eurobankom, NLB i Komercijalna rade praktično kao jedna banka...da li će ovaj trend nastaviti i u narednom periodu?

"Banke u Srbiji će nastaviti da se spajaju"

U nizu ovih vesti se očekuje i da Rajfajzen banka preuzme Credit Agricole banku, a trend smanjenja broja banaka u Srbiji traje već više od decenije. Pandemija COVID 19 i ekonomski efekti iste samo su ubrzali ove procese.

Kako će sve ovo izgledati u budućnosti, da li nas čeka sve manje banaka, kao i to kako su nove tehnologije nepovratno promenile bankarsko poslovanje u svetu i kod nas - analizira Nenad Gujaničić, ekonomski stručnjak i glavni broker investicionog društva Momentum.

Primetno je da se smanjuje broj banaka u našoj zemlji i da se tržište ukrupnjava. Da li očekujete da se takav trend nastavi i u narednim godinama?


- Trend ukrupnjavanja domaćeg bankarskog tržišta traje faktički od početka svetske finansijske krize, dok je prilično ubrzan u proteklih par godina, naročito od izbijanja pandemije. Broj banaka u prvoj dekadi tranzicije bio je prilično predimenzioniran, delimično usled postojanja mnoštva banaka u državnom vlasništvu, ali i u usled činjenice da su visoke stope rasta kreditiranja privlačile nove tržišne učesnike. Velika količina nenaplativih kredita koja je došla sa svetskom krizom desetkovala je bankarski sektor (naročito državne banke), dok su sitniji tržišni učesnici prilično iscrpljeni u otežanim uslovima poslovanja. Ovome je doprineo i potonji ambijent sa izuzetno niskim kamatama koje su prilično istanjile bankarske neto kamatne marže. Trend će se svakako nastaviti i u narednim godinama, ali sigurno ne ovim intezitetom jer je već sada ogroman deo tržišta obuhvata pet-šest vodećih banaka.

Šta banke konkretno dobijaju ovim spajanjima kojim svedočimo poslednjih godinu dana?

- Osnovni razlog zbog kojeg se banke šire je preuzimanje klijentske baze s obzirom da je u ovoj fazi tržišta to prilično teško raditi organskim rastom. S druge strane, manje banke ne mogu da postignu ekonomiju obima i kao takve su prve žrtve otežanih uslova poslovanja i konsolidacije tržišta.

Da li, po vašem mišljenju, ima “previše” banaka u Srbiji? Ako ima, koliko bi bilo “optimalno”?

- Ne postoji unapred definisan, optimalan broj učesnika na bilo kom tržištu, odnosno same prilike na njemu bi trebalo da pokažu koja je realna situacija. Primera radi, drugačiji poslovni ambijent u kojem bi nosioci našeg rasta i razvoja bila domaća preduzeća možda bi zahtevao i veći broj banaka od trenutnog, dok je veoma lako zamisliti i manji broj ukoliko se nastavi sa trenutnim makro situacijom u kojoj dominiraju inostrana preduzeća koja se mahom finansiraju od strane matica ili direktno od njihovih država. Rast bankarskog poslovanja je u direktnoj vezi i sa rastom standarda stanovništva i zasad nema na vidiku fundamentalnih promena na ovom polju koje bi pospešile kreditnu aktivnost i rast bankarstva.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE


Kako vidite trenutno bankarsko tržište u Srbiji?

- Po prvi put od početka tranzicije domaćeg bankarskog sektora njime dominira pet banaka koje imaju pojedinačni udeo na tržištu veći od deset procenata odnosno kumulativno drže preko 60 odsto tržišta. Takođe, sve ove banke se nalaze pod kontrolom stranog kapitala dok je državni uticaj sveden na oko sedam odsto tržišta preko jedne bankarske ustanove. Na prvi pogled moglo bi se reći da je koncentracijom tržišta smanjena konkurencija u pružanju bankarskih usluga, ali su i u prošlosti glavne tržišne trendove donosile najkrupnije banke, dok su ostale bile prinuđene da slede nametnute tokove. Sa aspekta korisnika usluga i u novonastalim okolnostima bitno će biti ponašanje regulatora, dok se sitniji privredni subjekti teško mogu nadati da će njihov pristup finansiranju biti olakšan.

Kako vidite bankarsko tržište u Srbiji kroz pet godina?

- Bankarski sektor u svetu je odavno, a donekle i kod nas prožet pre svega tehnološkim inovacijama koje će u budućnosti biti još intezivnije. Bankarske usluge će sve više koristiti visoku tehnologiju pa će trend smanjenja broja zaposlenih u ovom sektoru i promene strukture potrebnih zanimanja biti više nego inteziviran. Ostaje da se vidi kojom će brzinom ovdašnje banke inovirati lepezu bankarskih usluga nalik pandanima u razvijenim tržišnim privredama, ali je izvesno da je već sada klasični bankarski biznis pretrpeo velike promene koje će zauvek ostati - zaključio je Nenad Gujaničić.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
banke u srbiji sve banke u srbiji spajanje banaka bankarsko tržište u srbiji Nenad Gujaničić momentum

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana