Ulaskom u Evropsku uniju 2004. godine privreda je dobila novi zamah, prvenstveno u turizmu, uslugama i transportu
Malta, mala ostrvska zemlja sa manje od 600.000 stanovnika, bila je još 1990. godine jedna od najsiromašnijih država u Evropi i jedna od samo pet evropskih zemalja koje su po BDP-u po glavi stanovnika bile siromašnije od Jugoslavije.
Danas spada u najbogatije zemlje sveta prema klasifikaciji Svetske banke i UN-a. Sa BDP od preko 42.000 američkih dolara u 2024. Malta je sada deveta najbogatija zemlja u Evropskoj uniji i među top 15 u Evropi.
Ekonomski napredak Malte od početka devedesetih do danas jedan je od najprogresivnijih u poslednjih 50 godina i nešto što bi trebalo dobro proučiti, kao primer kako mala država, zavisna od uvoza, može uspeti.
Samostalnost i socijalizam
Pre nego što je stekla političku nezavisnost 1964. godine, privreda je uveliko zavisila od Velike Britanije. Važna promena koja se dogodila posle toga odnosila se na postupno ukidanje baza britanskih snaga stacioniranih na Malti.
Britanske vojne ustanove smanjile su svoj udeo u BDP-u s prosečnih 22 odsto u drugoj polovini pedesetih na nulu 1979. godine, kada su te ustanove potpuno ukinute, u skladu s planom razvoja od 1972. do 1979. godine.
Još jedna značajna promena bila je brza ekspanzija proizvodnog sektora do kraja sedamdesetih. Proizvodnja je činila samo 10 odsto BDP-a tokom druge polovine pedesetih i povećala se na oko 33 odsto krajem sedamdesetih. Od tada je došlo do pada udela proizvodnje u BDP-u i do 2015. godine se smanjio na oko 10 procenata.
Proizvodni sektor se takođe strukturno promenio od 1960. godine, a glavna promena je bila da je industrija odeće, koja je uglavnom zavisila od relativno niskih plata, opala, dok su tehnološki utemeljene industrije s visokom dodanom vrednošću po radniku, poput industrije elektronskih komponenti, povećale svoj relativni udeo u sektoru, piše Liberal.hr.
Ekonomsko upravljanje takođe je pretrpelo velike promene od nezavisnosti. U sedamdesetim i prvoj polovini osamdesetih zemljom je upravljala socijalistička vlada (predvođena Malteškom laburističkom strankom - MLP, koja je kasnije promenila ime u Partit Laburista - PL), sa široko rasprostranjenom državnom intervencijom i kontrolom cena i uvoza.
Promena vlasti i protržišne reforme
Posle 1987. Partit Nazzjonalista (PN - Nacionalistička stranka) se vratila na vlast i, iako je imala konzervativnu ideologiju, uvela je radikalnu promenu ekonomske politike, utemeljenu na liberalizaciji domaćeg tržišta, uklanjanju kontrola uvoza i politici privatizacije. PL se vratila na vlast 2013, ali vladine ekonomske politike ostale su uglavnom iste kao one koje je sprovodila PN, samo s liberalnijim i uključivijim socijalnim politikama.
Kao što možemo videti, Malta je od 1990. ukidanjem kontrole cena i uvoza počela ozbiljno da raste i taj je rast, izuzev kratkih prekida u vreme globalnih kriza 2008. i 2020., s vremenom ubrzavao. Malta je prestigla Španiju 2015. godine.
Ključne reforme
S obzirom na geografske predodređenosti, na Malti nema mnogo mogućnosti za poljoprivredu, pa ona čini samo oko jedan odsto zemljinog BDP. Najveći deo BDP (56 procenata) otpada na usluge. Sledi turizam s 15 do 20 odsto, a industrijska proizvodnja čini 10 procenata. Bitan udeo malteškog BDP ide još i na transport zbog važnih luka.
Ključne promene u malteškoj politici dogodile su se devedesetih u vreme vlade desničara. Malta je 1990. aplicirala za članstvo u Evropskoj uniji, a uslovi su bili oslobađanje trgovinskih barijera i privatizacija većeg dela javnog sektora.
Ovaj period karakteriše vladina inicijativa za liberalizaciju i internacionalizaciju ekonomije i njeno stavljanje u obuhvat slobodnog tržišta. Plan je podrazumevao uklanjanje zaštitnih barijera koje su štitile lokalnu industriju od otvorene konkurencije na svetskom tržištu, kraj državne pomoći za industrije koje su bile 'hrome patke' kako bi se izbegli otpuštanja, prodaju značajnog postotka državnih deoonica u bankama privatnim ulagivačima i osnivanje berze kako bi se olakšala cirkulacija deoonica, udela i obveznica.
Čak i tokom kratkog mandata Malteške laburističke stranke od oktobra 1996. do septembra 1998, taj proces liberalizacije tržišta je nastavljen. Tokom te dve godine, telekomunikacioni sektor je delimično privatizovan i učinjeni su ozbiljni pokušaji povećanja odgovornosti u državnim subvencionisanim poduzećima, na primer u Malta Drydocksu.
Restrukturiranje potrebno kako bi se osiguralo da svi sektori malteške privrede ravnopravno konkuršu unutar parametara slobodne tržišne privrede bilo je daleko od dovršenog do kraja devedesetih. Ono je imalo negativan uticaj na određene industrije, što je dovelo do zatvaranja i smanjenja proizvodnje, na primer u industriji odeće i obuće.
Tokom ove promene u privredi, malteški sindikalni pokret zadržao je svoju centralnu poziciju i nastavio da beleži porast članstva. Uprkos privatizaciji, klima industrijskih odnosa u devedestim može se definisati kao relativno blaga, s brojem industrijskih sporova ili izgubljenih radnih dana koji je bio među najnižima u istoriji. Najveći broj izgubljenih radnih dana godišnje zbog industrijskih akcija tokom tog razdoblja bio je samo 16.000 u 1996. godini.
Uopšteno, vladala je "atmosfera relativne stabilnosti" koja "se može pripisati spremnosti socijalnih partnera da rade zajednički na vrlo konkurentnom međunarodnom tržištu i spremnosti Vlade da reši probleme u industrijskim odnosima čim se pojave" (UNDP, 1996., str. 37). Svejedno, do došlo je do ozbiljnih previranja između države i sindikata.
Oslanjanje na uvoz, razvoj turizma i uslužnog sektora
Ulaskom u Evropsku uniju 2004. godine privreda je dobila novi zamah, prvenstveno u turizmu, uslugama i transportu. Vlada je tada učinila mnogo po pitanju smanjenja proračunskog deficita. Smanjivanjem javne potrošnje, ukidanjem subvencija industrijama koje nisu bile konkurentne, uspela je da konsoliduje finansije što je pomoglo privredi da ojača i bude konkurentnija na međunarodnom tržištu.
Sve navedene reforme omogućile su Malti da od četvrte najsiromašnije zemlje u Evropi dođe među 15 najbogatijih. Ovo bi trebalo da bude lekcija i za mnoge koji misle da se privreda gradi isključivo na industriji i poljoprivredi. Zemlja koja se više oslanja na uvoz prehrambenih i drugih proizvoda, ako ima razvijen turistički i uslužni sektor, svakako može da napreduje.
Takva privredna struktura može biti ozbiljan problem za vreme globalne krize ili rata, ali u mirnodopsko vreme ovi "nedostatci" zapravo se mogu pretvoriti u prednosti i omogućiti snažan rast - ako se koriste u kombinaciji s politikama otvorenog i slobodnog tržišta.
Ostavi komentar