Dok su u većem delu Evrope cene goriva i dalje pod snažnim uticajem globalnih kriza i često prelaze dva evra po litru, na ovom ostrvu one već godinama gotovo da se ne menjaju.
Dizel se i u 2026. prodaje za oko 1,21 evro, a benzin za oko 1,34 evra po litru. Reč je o pravoj izuzetnosti unutar Evropske unije, i to ne zbog tržišnih okolnosti ili sopstvene proizvodnje, već zbog svesne političke odluke.
Država preuzela teret rasta cena
Model koji Malta primenjuje relativno je jednostavan - niske trošarine i snažne državne subvencije. Ostrvska država koristi minimalni nivo trošarina koji dopuštaju evropska pravila, a razliku do stvarne tržišne cene pokriva iz državnog budžeta. Drugim rečima, cena goriva nije niska zato što je tržište stabilno, već zato što država aktivno „pegla“ razliku. Premijer Robert Abela nedavno je priznao da bi bez intervencije države benzin bio skuplji za oko 0,38 evra po litru, a dizel čak za 0,45 evra. To znači da građani i privreda imaju koristi, ali račun na kraju plaća država.
Stotine miliona evra godišnje
Ministar finansija Klajd Karuana procenjuje da će Malta u 2026. na subvencije za energiju potrošiti oko 150 miliona evra, uz mogućnost da taj iznos poraste i do 400 miliona evra ako globalne cene dodatno porastu. Za malu ekonomiju poput malteške to je značajan trošak, ali vlasti za sada smatraju da mogu da ga priušte. Privreda beleži solidan rast, a budžetski deficit se postepeno smanjuje, što ostavlja prostor za ovakve mere.
Za građane i kompanije korist je vrlo konkretna. Razlika u ceni goriva u odnosu na velike evropske zemlje je ogromna - na primer, u Francuskoj je dizel nedavno prelazio 2,18 evra po litru, gotovo čitav evro više nego na Malti. Takva razlika direktno utiče na troškove života, transporta i turizma, pa ne čudi što je politika zamrznutih cena postala i važan politički alat.
PREPORUKA
Zašto dizel uvek više i brže poskupi od benzina?
vest
Ako planirate odmor van zemlje, evo gde možete da napunite rezervoar za manje novca
vodic
Zašto cene goriva u Srbiji i dalje rastu uprkos smanjenju akciza
analiza
Postoji i druga strana
Evropska komisija upozorava da ovakav model ima i ozbiljne nedostatke. Subvencionisanje fosilnih goriva smanjuje motivaciju za prelazak na obnovljive izvore energije i usporava energetsku tranziciju. Malta je već sada među slabijima u EU po udelu obnovljivih izvora, pa dugoročno ovakav pristup može postati problem ako se ne uvede jasna strategija izlaska iz subvencija. Istovremeno, država pokušava da balansira između kratkoročne zaštite građana i dugoročnih ciljeva. U planu su ulaganja u infrastrukturu, uključujući novi električni interkonektor sa Sicilijom i širenje kapaciteta obnovljivih izvora energije, prenosi Tportal,
Ostavi komentar