Iako SAD i Iran pregovaraju o normalizaciji protoka nafte, analitičari ističu da bi dalji razvoj situacije mogao zavisiti od Kine, koja svojim zalihama, politikom uvoza i prelaskom na čistu energiju stabilizuje globalne cene uprkos poremećajima u snabdevanju.
Dok Sjedinjene Američke Države i Iran pregovaraju o trajnom otvaranju Ormuskog moreuza i ponovnom uspostavljanju protoka bliskoistočne nafte, naredni potez na globalnom tržištu mogao bi da zavisi od jedne države koja uopšte ne učestvuje u tim pregovorima - Kine.
Kina, drugi najveći svetski potrošač sirove nafte, iskoristila je sve raspoložive mehanizme kako bi očuvala stabilnost snabdevanja u trenutku kada je sukob u Iranu prekinuo pristup za više od 11 miliona barela nafte dnevno. Smanjenjem uvoza, oslanjanjem na velike zalihe i većim korišćenjem čiste energije, Kina je uspela da ublaži udar visokih cena na domaćem tržištu, a te mere su se osetile i na globalnom nivou.
Nakon više od tri meseca sukoba, pojedini analitičari su predviđali da bi cene nafte mogle da skoče i na 200 dolara po barelu. Međutim, iako je ukupni procenjeni gubitak snabdevanja premašio milijardu barela, cene sirove nafte su ostale relativno stabilne. Mnogi stručnjaci upravo Kinu vide kao ključni razlog za to, piše CNN.
- Kina je odigrala ključnu ulogu kao ‘tampon’ za ostatak Azije, a samim tim i za celokupnu globalnu ekonomiju - izjavio je Daan Walter iz energetskog istraživačkog centra Ember.
Pre početka sukoba na relaciji SAD - Izrael - Iran, Brent se trgovao ispod 70 dolara, dok je početkom maja dostigao četvorogodišnji maksimum od 114 dolara.
„Nevidljiva ruka“ koja balansira tržište
Analitičari „Societe Generale“ istakli su u nedavnom izveštaju zanimljiv podatak: Arapski embargo iz 1973. godine, koji je doveo do pada globalne ponude od 7 odsto, rezultirao je skokom cena nafte od čak 134 odsto. S druge strane, aktuelni sukob u Iranu ugrozio je oko 14 odsto globalnog snabdevanja, ali cene nisu ni približno toliko porasle.
Ovaj fenomen pripisuje se Kini, koju analitičari nazivaju „nevidljivom rukom koja rebalansira tržište“. Razlog leži u njenoj sposobnosti da smanji uvoz nafte za oko 3 miliona barela dnevno, što je količina gotovo jednaka ukupnoj potrošnji Japana.
Kina je uspela da drastično smanji potrošnju iz više razloga. Pre sukoba, Kina je gomilala zalihe koristeći jeftinu sankcionisanu naftu iz Rusije i Iraka. Trenutno raspolaže sa više od milijardu barela u komercijalnim i strateškim rezervama. Vlada je ograničila izvoz rafinisanih naftnih proizvoda, poput dizela i benzina, kako bi obezbedila domaće tržište, čime je smanjena potreba kineskih rafinerija za kupovinom na globalnom tržištu. Svaki drugi novi putnički automobil prodat u Kini danas je vozilo na novu energiju, prenosi klix.ba.
PREPORUKA
Banka koja posluje i na srpskom tržištu dobila spor protiv američkog tužilaštva
analiza
Zašto najveće svetske kompanije i posle dogovora Irana i SAD neće ulaziti u Ormuski moreuz
vest
Vlasnik Olimpijakosa spreman da plati i 200.000 $ Irancima da njegovi tankeri prođu kroz Ormuski moreuz
vest
Prema procenama Međunarodne agencije za energiju (IEA), kineska flota električnih vozila smanjila je potrošnju nafte za oko milion barela dnevno u prošloj godini. Nakon višemesečnog straha od najgore naftne krize u istoriji, Međunarodna agencija za energiju sada upozorava na suprotan scenario: otvaranje Ormuskog moreuza moglo bi sledeće godine da izazove preveliku ponudu.
U svom mesečnom izveštaju, IEA predviđa da će rast ponude sledeće godine nadmašiti potražnju za 4,7 miliona barela dnevno, ukoliko se proizvodnja na Bliskom istoku vrati u normalu. Pored toga, globalna nestabilnost dodatno je ubrzala prelazak na obnovljive izvore energije.
Kina je u martu zabeležila rekordan izvoz proizvoda čiste energetske tehnologije, a analitičari ističu da bi ovo mogao biti ključni trenutak za globalnu dekarbonizaciju. Brzo otvaranje Ormuskog moreuza značilo bi da se na tržište odjednom vraća 100 miliona barela „zarobljene“ nafte. Iran bi verovatno agresivno povećao proizvodnju, posebno ako američke sankcije budu ukinute. Međutim, to bi iransku naftu moglo da učini manje privlačnom Kini, koja ju je do sada kupovala uz veliki popust. S obzirom na to da su mnoge zemlje već obezbedile svoje potrebe za naftom za predstojeće leto, Kina bi ponovo mogla da bude jedini igrač sposoban da apsorbuje eventualni višak na tržištu. Pitanje koje ostaje jeste - po kojoj ceni i pod kojim uslovima će Peking sada kupovati.
Ostavi komentar