Crna Gora od januara menja način finansiranja penzijskog sistema. Doprinos za penzijsko osiguranje, koji sada iznosi 10 odsto bruto zarade, biće ukinut, a zaposleni bi zbog toga trebalo da imaju veće neto plate.
Promena, međutim, otvara jedno važno pitanje: šta se dešava sa novcem koji su građani tokom prethodnih godina i decenija uplaćivali za penzijsko osiguranje? Odgovor leži u načinu na koji funkcioniše penzioni sistem zasnovan na međugeneracijskoj solidarnosti.
Doprinosi koje zaposleni uplaćuju nisu njihova lična štednja koja se gomila na posebnom računu do odlaska u penziju. Novac prikupljen kroz doprinose koristi se za finansiranje penzija ljudi koji su u tom trenutku već penzionisani. Pojednostavljeno, današnji zaposleni svojim uplatama učestvuju u finansiranju današnjih penzionera, dok se očekuje da će njihove penzije u budućnosti biti finansirane iz doprinosa i drugih javnih prihoda koji će se tada prikupljati. Zbog toga se ranije uplaćeni doprinosi ne mogu posmatrati kao novac koji građaninu pripada za povraćaj nakon promene stope doprinosa.
Da li građani imaju „svoj“ novac u PIO sistemu?
Za razliku od privatne penzijske štednje, u sistemu međugeneracijske solidarnosti ne postoji individualni račun na kojem se čuva zbir svih doprinosa koje je jedna osoba tokom radnog veka uplatila. Ono što zaposleni stiče uplaćivanjem doprinosa jeste penzijski staž i pravo na penziju, pod uslovima koje propisuje zakon.
Zato zaposleni koji je, na primer, 30 godina uplaćivao doprinose u Crnoj Gori ne može da očekuje da mu se zbir svih tih uplata vrati kao novac sa štednog računa. Njegove uplate su tokom tog perioda bile deo sistema iz kojeg su isplaćivane penzije tadašnjih penzionera. Istovremeno, kroz rad i uplate u sistem sticao je uslove za ostvarivanje svog budućeg prava na penziju.
Šta se menja od januara?
Ukidanje doprinosa za penzijsko osiguranje znači da se menja način na koji se novac za penzije prikuplja. Zaposleni bi trebalo da dobiju veći neto iznos zarade jer se doprinos od 10 odsto više neće obračunavati na dosadašnji način.To, međutim, ne znači da prestaju obaveze države prema sadašnjim penzionerima niti da se ukidaju prava koja su zaposleni prethodno stekli.
Ključno pitanje je kako će se ubuduće obezbeđivati novac za isplatu penzija i na koji način će se finansirati penzioni sistem kada više ne bude postojao dosadašnji doprinos kao izvor prihoda. Drugim rečima, promena doprinosa ne briše prethodno ostvareni staž niti znači da građani „gube“ novac koji su ranije uplaćivali. Menja se način finansiranja sistema, dok pravo na penziju i dalje zavisi od uslova propisanih zakonom.
PREPORUKA
Penzije mogu da porastu koliko i plate - Evo šta odlučuje povišicu i ko može da očekuje najveći skok
analiza
Važno za penzionere koji primaju devizne penzije - Isplate sada stižu bez umanjenja
vest
PIO ukinuo jednu važnu uslugu - Evo kako sada možete da proverite staž i izračunate penziju
vest
Zašto se ranije uplate ne vraćaju građanima?
Ključna razlika je između PIO sistema i štednje. Kod štednje, novac koji osoba uplaćuje ostaje vezan za njen račun i može biti predmet isplate prema pravilima tog proizvoda. Kod sistema međugeneracijske solidarnosti, uplate se koriste za finansiranje tekućih obaveza prema penzionerima .Zato se ne može napraviti jednostavna računica: „Uplaćivao sam 30 godina, pa sada treba da mi se vrati zbir svih uplata“.
Sistem funkcioniše na principu da generacije zaposlenih finansiraju penzije generacije koje su prethodno radile, a da će njihove penzije u budućnosti finansirati naredne generacije zaposlenih. Upravo zato promena stope doprinosa otvara pitanje kako će dugoročno biti obezbeđen novac za penzije, a ne pitanje povraćaja pojedinačnih uplata građanima.
Ostavi komentar