Borba SAD i Japana za stabilizaciju jena otvara mnogo veći problem – ako se decenijski model jeftinog zaduživanja u japanskoj valuti naglo uruši, posledice bi mogle da se preliju na američke obveznice i globalna finansijska tržišta.
Jedan od najopasnijih finansijskih mehanizama koji je decenijama hranio svetska tržišta sada bi mogao da postane njihov najveći problem. Poznati investicioni bankar i stručnjak za valute Džim Rikards upozorava da bi nagli raspad takozvanog „yen carry trade“ modela mogao da izazove lančanu reakciju na globalnim berzama i tržištu američkih obveznica, a situaciju je opisao kao „finansijski ekvivalent totalnog nuklearnog rata“.
U središtu problema nalazi se japanski jen - valuta koja je godinama služila kao jeftin izvor novca za investitore širom sveta. Sada, dok Japan pokušava da spreči njegovo dalje slabljenje, a SAD da zaštite svoje tržište obveznica, potezi dve najveće ekonomije otvaraju pitanje koliko je globalni finansijski sistem zapravo otporan na naglu promenu ovog dugogodišnjeg modela.
Kako funkcioniše „carry trade“?
Godinama je Japan imao izuzetno niske kamatne stope, što je investitorima omogućavalo da se jeftino zadužuju u jenima. Pozajmljeni novac zatim se ulagao u imovinu koja donosi veće prinose, pre svega američke državne obveznice, akcije i druge finansijske instrumente. Ovaj model funkcioniše dok je jen slab i dok su japanske kamate niske. Problem nastaje ukoliko japanska valuta naglo ojača, a kamatne stope počnu da rastu. Tada investitorima postaje skuplje da održavaju postojeće pozicije, pa mogu početi masovno da ih zatvaraju. To znači prodaju imovine kupljene pozajmljenim novcem i istovremenu kupovinu jena radi vraćanja dugova.
Ukoliko bi se takav proces odvijao velikom brzinom, mogao bi da izazove pad cena različitih oblika imovine i dodatno ojača jen, stvarajući svojevrsni finansijski začarani krug.
Intervencija zaustavila pad, ali problem nije rešen
Zajednička akcija Vašingtona i Tokija uspela je da zaustavi pad jena prema nivou od oko 164 jena za dolar, nakon čega je kurs pao na približno 155,20 jena za dolar. Međutim, efekat intervencije nije dugo trajao. Jen se ubrzo ponovo oslabio, na oko 159,20 jena za dolar, što je pokazalo koliko je teško dugoročno promeniti trend samo intervencijom na tržištu.
Jedan od ključnih problema jeste velika razlika u kamatnim stopama između SAD i Japana. Ukoliko se ta razlika ne promeni, investitori i dalje imaju snažan motiv da pozajmljuju jeftine jene i ulažu novac na tržištima sa višim prinosima.
Japan je između dve vatre
Japan se istovremeno suočava sa dva velika problema. Više kamatne stope mogle bi da pomognu jačanju jena i ublaže pritiske na uvozne cene, ali bi povećale i troškove servisiranja ogromnog javnog duga. Sa druge strane, zadržavanje niskih kamata može doprineti slabijem jenu, što poskupljuje uvoz i dodatno podstiče inflaciju.Japan zato pokušava da pronađe ravnotežu između stabilnosti valute, kontrole inflacije i održivosti javnih finansija.
Zašto je SAD posebno zainteresovan za japanski potez?
Problem nije samo japanski. Japan je jedan od najvećih stranih vlasnika američkih državnih obveznica, sa portfoliom vrednim oko 1,14 biliona dolara. Ukoliko bi Tokio počeo masovno da prodaje američke obveznice kako bi došao do dolara potrebnih za odbranu jena, takva prodaja mogla bi da obori njihove cene i podigne prinose. To bi povećalo troškove zaduživanja upravo u trenutku kada se i SAD suočavaju sa ogromnim javnim dugom. Zbog toga je američki ministar finansija Skot Besent predložio mogućnost korišćenja FIMA Repo Facility, programa Federalnih rezervi koji omogućava stranim centralnim bankama da američke državne obveznice koriste kao zalog i dobiju privremenu dolarsku likvidnost.Na taj način Japan ne bi morao da prodaje velike količine američkih obveznica na tržištu kako bi obezbedio dolare.
PREPORUKA
Šta je najgori scenario globalne ekonomske krize?
vest
Zastrašujuće upozorenje ekonomiste koji je predvideo krizu 2008. godine
vest
Bankari u strahu od vanzemaljaca - Objavljivanje istine moglo bi da sruši svetsku ekonomiju
analiza
Dva problema povezana u jedan
Iza borbe za jači jen tako se krije mnogo veći problem. Japan pokušava da spreči preterano slabljenje svoje valute, ali ne može lako da podigne kamate zbog ogromnog javnog duga.SAD, sa druge strane, žele da izbegnu scenario u kojem bi Japan, pokušavajući da zaštiti svoju valutu, počeo da rasprodaje američke državne obveznice i time dodatno povećao prinose i cenu zaduživanja Vašingtona. Upravo zbog toga Rikards smatra da je pitanje jena mnogo više od problema jedne valute.
Ukoliko bi se višedecenijski „carry trade“ počeo naglo raspadati, posledice bi mogle da se preliju na američke obveznice, akcije i druga globalna finansijska tržišta.
Za sada, međutim, nema znakova da je takav scenario neizbežan. Intervencija pokazuje da su i Vašington i Tokio spremni da reaguju kako bi sprečili veće poremećaje, dok će pravac kretanja jena u velikoj meri zavisiti od buduće monetarne politike dve zemlje.
Ostavi komentar