Za običnog čoveka to bi moglo da izgleda ovako: umesto da ide u banku, potpisuje papire i čeka dva ili tri radna dana da kupi neku akciju ili prebaci novac, on to radi preko aplikacije, u bilo koje doba dana ili noći, a transakcija se završava za nekoliko minuta
Kripto tržište danas više nije egzotična pojava, rezervisana za tehnološke entuzijaste i avanturiste sa interneta. Naprotiv, sve češće nas pozivaju da ulažemo u kriptovalute - kroz reklame, investicione platforme, pa čak i kroz proizvode klasičnih banaka i berzi.
Ono što je pre samo desetak godina delovalo kao marginalna, gotovo anarhistička ideja, danas se sve jasnije uklapa u globalni finansijski sistem. Kriptovalute su prošle put od avangarde i eksperimenta, preko spekulativne groznice, do relativno stabilnog tržišta, koje se povezuje s ostalim valutama, berzama i finansijskim instrumentima.
Kad se malo izmaknemo, sve nam je jasno. Kriptovalute, iako imaju „kripto” u imenu, nisu nikakva tajna. One su logičan nastavak duge evolucije novca i trgovanja. Od zlata kao fizičke podloge vrednosti, preko papirnog novca, čekova i hartija od vrednosti, pa sve do potpuno dematerijalizovanih finansijskih instrumenata, berze su se vekovima kretale ka većoj apstrakciji, bržoj razmeni i manjim troškovima poverenja.
Kripto je u tom lancu samo prvi put radikalno pomerio poverenje s institucija na tehnologiju, odnosno na protokol i algoritam. Tu, međutim, imamo problem: običan čovek više veruje izveštaju iz banke na kojem piše Euro.
- Ljudi s pravom više ne gledaju na bitkoin kao na nešto gde mogu na brzinu da se zarade ozbiljne pare - kaže u svom blogu Aleksandar Matanović, direktor kriptoberze ECD. - Za to sad služi AI. S druge strane, još uvek nedovoljan broj ljudi ga vidi kao pouzdanu imovinu za dugoročno čuvanje.I, šta sad? Da li je to signal da je kriptovaluta privremeni zanos ili ćemo ipak na kraju svi plate dobijati u bitkoinima i etereumima? Stručnjaci se uglavnom slažu da finansijski svet ulazi u novu fazu. U budućnosti, gotovo sve što danas poznajemo kao imovinu (akcije, obveznice, nekretnine, pa čak i pravo na deo buduće zarade neke firme) može postojati u digitalnom obliku, kao token. To u praksi znači da će se trgovati brže i jednostavnije, bez čekanja od nekoliko dana da novac legne i bez velikog broja posrednika.
Vera u tehnologiju, a ne u banku
Najvažnija promena nije samo finansijska, već društvena. Pomeramo se od sveta u kom se veruje banci i instituciji, ka svetu u kom se veruje tehnologiji i pravilima ugrađenim u sistem. Kriptovalute su bile svojevrstan eksperiment koji je pokazao i dobre i loše strane takvog pristupa -– od brzine i slobode, do prevare i nestabilnosti kada nema jasnih pravila.Zato nije realno očekivati da banke i berze nestanu. Verovatnije je da će postati manje primetne, brže i tehnološki naprednije. Za običnog čoveka to znači jednostavniji pristup novcu i ulaganjima, ali i veću odgovornost da razume rizike.
Kripto, u tom smislu, nije kraj finansijskog sistema, već znak da se on menja brže nego ikada – i ne uvek na način koji nam deluje potpuno bezbedno ili poznato.
- Fundamenti kriptoindustrije su jači nego ikada, budućnost bez kriptovaluta je prilično teško zamisliti, ljudi iz sveta finansija su već prihvatili tu neminovnost ili su na dobrom putu da je prihvate. Ostaje da vreme uradi svoje… i ostaje na nama koji se kriptom bavimo, da pomognemo da se taj proces malo pogura – kaže Matanović.
Za običnog čoveka to bi moglo da izgleda ovako: umesto da ide u banku, potpisuje papire i čeka dva ili tri radna dana da kupi neku akciju ili prebaci novac, on to radi preko aplikacije, u bilo koje doba dana ili noći, a transakcija se završava za nekoliko minuta. Berze ne nestaju, ali postaju više kao digitalna infrastruktura koja obezbeđuje da sve bude zakonito, bezbedno i proverljivo, a ne kao mesto na kom se fizički trguje.
PREPORUKA
Trampov kripto-potez rizičan za deoničare
vest
Kada se uvodi digitalni evro?
vest
Kafa, račun za struju, pa i vrtić sve može da se plati Bitkoinom
vest
Istovremeno, klasične berze i blokčejn tehnologija sve više se spajaju. Umesto složenih sistema i više različitih institucija koje vode evidenciju ko šta poseduje, sve se beleži u jednoj zajedničkoj digitalnoj knjizi. To smanjuje mogućnost grešaka i zloupotreba i povećava transparentnost. Investitori tačno znaju šta kupuju i šta poseduju, dok veliki sistemi gube deo „magle” u kojoj su do sada funkcionisali.Kriptovalute su već pokazale da radno vreme berze, državne granice i veliki početni ulozi nisu neophodniPosebno važna promena odnosi se na način trgovanja.
Danas veliki deo trgovine na berzama već obavljaju algoritmi. U budućnosti, uz pomoć veštačke inteligencije, ti sistemi će sami analizirati vesti, ekonomske podatke i dešavanja u svetu i na osnovu toga donositi odluke. Čovek više neće morati da „pogađa” trenutak kupovine ili prodaje, već će više nadgledati sistem i određivati koliki rizik želi da prihvati.Kriptovalute su već pokazale da radno vreme berze, državne granice i veliki početni ulozi nisu neophodni.
Tržište je otvoreno 24 sata dnevno, dostupno ljudima širom sveta, s relativno malim iznosima za ulazak. Budućnost će, verovatno, biti neka vrsta kompromisa: sistemi će biti tehnološki napredni i dostupni, ali i jasnije regulisani, kako bi se smanjili rizici, piše Dnevnik.
Ostavi komentar