Zvanični kurs Evra za dan 19.01.21. :: 117.5792 rsd
Tekst objavljen: 30.11.2020 14:55        


Da li je norveški državni naftni fond formula uspeha u svetu biznisa i vođenja zemlje i da li je ovakav model primenljiv u drugim državama?

Da li je "norveški model" primenjiv i u drugim državama?

Na samo spominjanje Norveške prva asocijacija je blagostanje, socijalni mir, ekonomska stabilnost, prosperitet, hladna klima… Sem poslednjeg sve je vrlo povezano sa dobro povučenim potezima norveške vlade u protekllih šezdesetak godina.

Ova zemlja doživljava ekonomski procvat pronalaskom nafte u svom moru početkom šezdesetih godina prošlog veka (tada po BDP-u rangirana kao Grčka ili Španija). Sam pronalazak nafte nije od presudnog značaja za današnje stanje države, iako je najznačajniji, a koraci koje država preduzima i način dugoročnog kapitalističkog razmišljanja je ono što će je dovesti do današnjeg ekonomskog giganta.

Uvidevši da je koncentracija ekonomije na samo jednu njenu granu neodrživi koncept i da donosi vise štete nego koristi, poučeni iskustvom svojih komšija (Engleza I Holanđana) koji su upravo načinili tu grešku, vlada donosi odluku da osnuje "Državni penzioni fond global" (ne mešati ga sa "Državnim penzionim fondom Norveške" osnovanim 1967.godine) ili "Naftni fond" 1990. godine.

Prema zvaničnim podacima, fond se bavi ulaganjem akumuliranog kapitala od nafte i gasa u tri segmenta poslovanja - berzu, obveznice i nekretnine.

Po izveštaju iz 2015. godine strategija ulaganja je sledeća: na berzama širom sveta (u razne kompanije i industrije) se ulagalo 60% kapitala, 35% u obveznice stabilnih zemalja i korporacija koje imaju jako finansijsko tržište i 5% u nekretnine širom sveta (poslovne zgrade, prostori na eksluzivnim lokacijama i logistička postrojenja - fabrike, skladišta).

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Najveći državni fond na svetu

Iako na svetu postoji dosta državnih fondova sa sličnom namenom i načinom poslovanja (UAE, Kina) ovaj se izdvaja jer je najveći na svetu. "Naftni fond" je 2017. godine premašio hiljadu milijardi dolara - 195 hiljada dolara po glavi stanovnika.

Fond ima udela u 9.000 različitih kompanija u 74 zemlje sveta. Poseduje 1,5% svetskog broja akcija i vrednost mu je tri Norveška godišnja BDP-a.

Zakonom je regulisano da niko ne moze da dira taj novac, odnosno ne može da ga troši, samo vlada ima pravo da raspolaže godišnjim prihodom gore pomenutog poslovanja u svrhu daljeg investiranja i poslovanja. Investira se u druge zemlje, po principu ako Norveškoj krene loše, negde drugde će ići na bolje.

Najznačajnija i najisticanija politika ulaganja ovog fonda je stroga kontrola poslovne etike firmi i oblasti u koje ulaže svoj novac, što je veoma neobičan i konzervativan pristup za fond ove veličine i njegove ogromne prihode.

U nepoželjne kompanije spadaju one koje imaju veze sa korupcijom, proizvodnjom oružja, duvanskom industrijom, kršenjem ljudskih prava i prava radnika, narušavanjem ekološkog sistema... Fond ne sme ulagati u firme pre nego što one izađu sa javnom ponudom (IPO).

U poslednjih nekoliko godina vlada (fond) izlazi iz poslova proizvodnje ruda u korist obnovljive (zelene) energije i takvi potezi izazivaju polemike zbog osnovne uloge fonda, a to je briga o Norveškom narodu, njihovoj stabilnosti, ušteđevini i budućim naraštajima.

Ovakvo poslovanje fonda i njegov uticaj donosi benefit celom svetu u raznim sferama. Na primer, uticaj na velike kompanije kao što su Alphabeth (majka firma Googlea) i Facebook u problemu transparentnosti poslovanja, filtriranja i odbacivanja lažnih vesti na njihovim servisima i razlike u platama među polovima.To je prava moć ovog fonda i samim tim Norveške države - moć da učestvuje i oblikuje svetsku ekonomiju.

Put ka jakoj i dobroj državi dolazi iz znanja I obrazovanja koje je u Norveškoj besplatno upravo zbog finansiranja iz ovog fonda.

Njihov uticaj na svetsko tržište i poslovanje sa velikom odgovornošću, prvenstveno za svoj narod, ali i za svet, navodi na pitanje da li je takav sistem primenljiv I u drugim sredinama?

S obzirom da je model poslovanja ovog fonda javno dostupan, a da ogroman novac od nafte nije svima dostupan, dolazimo do zaključka da ovo nije sistem po kome druge zemlje mogu da rade doslovno, ali mogu mnogo naučiti iz njega, pre svega o etici poslovanja, obrazovanju, skromnosti, vladavini prava...

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
državni fondovi socijalna država norveška norveški državni fond naftni fond nafta

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana