Tekstilna industrija postala neodrživa, više kolekcija nego godišnjih doba
Industrija odeće danas funkcioniše kao brza hrana – brzo se proizvodi, konzumira i neodrživa je. Proizvodimo više odeće i tekstilnih proizvoda nego ikada do sada. U odnosu na 2015. godinu, udvostručene su količine proizvedene garderobe, dok se u isto vreme rok trajanja prosečnog komada odeće skratio za trećinu, izjavila je Biljana Borzan iz Odbora za zaštitu potrošača i zajedničko tržište EU.
Ona podseća da je više kolekcija nego godišnjih doba, da su se trendovi ubrzali, a da se stara garderoba baca i pre nego što nova stigne u trgovine. Borzanova, koja je inače imenovana i za izvestitelja u strategiji održive tekstilne proizvodnje, kaže da je neprodata ili vraćena garderoba koja se potom uništi vredna milijardama evra. Evropska unija, navodi se u saopštenju, želi da zaustavi praksu kao što je uništavanje neprodate garderobe ili zavaravanja potrošača o načinu i mestu proizvodnje odeće. EU strategijom želi da do 2030. obezbedi održivu tekstilnu industriju koja bi trebalo da bude i socijalno pravednija , a zdravija za kupce i životnu sredinu.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
– Zalažem se za to da potrošači budu bolje informisani o trajnosti, mogućnostima popravke i održivosti odeće koje kupuju, kao i da se izbegne lažno reklamiranje. U tom smislu trebalo bi uvesti jednu vrstu digitalnog pasoša koji bi sadržao sve podatke o proizvodu. Na primer, gde je i kada proizveden, od kojih materijala i da li se može reciklirati – najavila je Biljana Borzan. U tekstilnoj industriji u svetu zaposleno je 60 miliona ljudi i to uglavnom žene. Plate koje se isplaćuju u tekstilnoj industriji često su niže od zarada koje bi mogle da obezbede pristojan život, dok su uslovi rada neprihvatljivi.
– Često se zaboravlja da cenu brze mode ne plaća samo životna sredina nego i ljudi koji proizvode naše tekstilne proizvode u celom lancu snabdevanja. Neplaćen prekovremeni rad, opasnosti za zdravlje te psihološko i fizičko zlostavljanje tek su neki od problema prisutnih u toj industriji. Trebalo bi zabraniti uvoz tekstilnih proizvoda koji nisu proizvedeni uz poštovanje socijalnih normi i standarda, poput iskorišćavanja dece i prisilnog rada – objasnila je evroparlamentarka.
Ostavi komentar