Iako su dnevnice danas znatno veće nego ranije, fizički rad na visokim temperaturama sve manje privlači radnike. Poljoprivrednici kažu da je najteže pronaći berače upravo u jeku sezone, kada im je pomoć najpotrebnija.
Do 2019. godine čak 95 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi radilo je „na crno“, bez zdravstvenog i penzijskog osiguranja. Uvođenjem elektronske prijave situacija se značajno promenila, pa je za šest godina registrovano više od 100.000 radnika, a država je kroz poreze i doprinose naplatila oko 2,4 milijarde dinara.
Ipak, poljoprivrednicima danas najveći problem predstavlja to što - nema dovoljno ljudi koji žele da rade.Pre uvođenja elektronskog sistema prijava sezonskih radnika bila je komplikovana i oduzimala je mnogo vremena. Poslodavcima je za prijavu jednog radnika bilo potrebno oko pet sati mesečno, čak i kada bi ga angažovali samo jedan dan. Zbog toga je veliki broj sezonaca radio bez prijave i bilo kakvog osiguranja.
Od 2019. godine prijava se obavlja elektronski, za svega nekoliko minuta. Poslodavac unapred zna koliko iznose porezi i doprinosi po danu angažovanja, dok radnik dobija zdravstveno i penzijsko osiguranje za vreme angažovanja.
Prema podacima NALED-a, kroz sistem je za šest godina registrovano više od 100.000 sezonskih radnika, dok je obračunato više od 2,4 milijarde dinara poreza i doprinosa. U proseku se godišnje prijavi oko 30.000 radnika, a najveći broj angažovanja beleži se tokom juna, jula i avgusta. 
Brojke su rasle od samog početka rada portala - prve godine prijavljeno je oko 26.000 radnika, dok je već naredne broj premašio 30.000.
Dnevnica veća, ali radnika nema dovoljno
Iako je sistem prijave danas jednostavan, poljoprivrednici se suočavaju sa drugim, sve većim problemom - nedostatkom radne snage. Branko Ostić sa poljoprivrednog gazdinstva u Mađelosu kaže da su dnevnice danas znatno veće nego ranije, ali da to nije dovoljno da privuče dovoljan broj ljudi. Fizički rad na otvorenom, posebno tokom letnjih meseci i visokih temperatura, mnogima nije privlačan. Najteže je pronaći radnike upravo za berbu i druge poslove koji zahtevaju svakodnevni angažman i veliki fizički napor.
Na njegovom gazdinstvu sezonci rade na poslovima kao što su berba kornišona i paprike, sadnja, okopavanje, sortiranje i pakovanje. Za kratke i manje zahtevne poslove, poput sortiranja i pakovanja u zatvorenom prostoru, radnike je lakše pronaći.
PREPORUKA
Sezonski radnici u Srbiji mogu da zarade i do 2.600 € - Evo gde su traženi
savet
Ko može da angažuje sezonske radnike i koja prava imaju zaposleni
analiza
Sezonski radnici nikad traženiji - Evo koliku im platu nude poslodavci
vest
- Berba kornišona je dobar primer, jer zahteva dosta discipline, preciznost i obavlja se svakodnevno tokom sezone. Upravo za takve poslove nedostatak radne snage je danas najveći problem - navodi Ostić.
Ko najčešće radi sezonske poslove?
Sezonske poslove u poljoprivredi najčešće prihvataju ljudi iz ruralnih sredina, penzioneri, nezaposleni, studenti, ali i oni koji žele dodatnu zaradu tokom sezone. Prema podacima NALED-a, odnos muškaraca i žena među angažovanim radnicima gotovo je izjednačen, dok najveći broj sezonaca pripada starosnoj grupi od 40 do 60 godina. Radnici se najčešće angažuju za setvu, sadnju, berbu, žetvu i druge poslove koji zahtevaju veliki broj ljudi u kratkom periodu.
Prijava ne ukida status nezaposlenog
Jedna od važnih prednosti sistema jeste to što angažovanje na sezonskim poslovima u poljoprivredi ne utiče na status nezaposlenog niti na pravo na novčanu socijalnu pomoć. Za radnika to znači veću sigurnost, jer je tokom angažovanja osiguran, dok poslodavac dobija jednostavniji način da legalno angažuje ljude samo onda kada mu je radna snaga potrebna.
Za državu elektronski sistem znači manje rada na crno, veće prihode od poreza i doprinosa i efikasniji nadzor tržišta rada.
Kazne mogu biti i do milion dinara
I pored jednostavne procedure, zakonska obaveza prijave sezonskog radnika postoji i njeno nepoštovanje može skupo da košta poslodavca. Za pravno lice koje ne prijavi sezonskog radnika ili ne dostavi propisane podatke Poreskoj upravi kazna iznosi od 100.000 do milion dinara. Preduzetniku za isti prekršaj može biti izrečena kazna od 10.000 do 300.000 dinara, dok se odgovorno lice u pravnom licu može kazniti sa 5.000 do 50.000 dinara.
Za poslodavca koji je fizičko lice predviđena je kazna od 5.000 do 150.000 dinara. Iako je elektronska prijava rešila veliki deo problema rada „na crno“, poljoprivrednicima ostaje mnogo veći izazov: kako pronaći dovoljno ljudi spremnih da rade kada počne sezona.
Ostavi komentar