Otkupne cene, u zavisnosti od vrste, kreću se od tri do šest evra po kilogramu - koliko dostiže najskuplji bagremov med, dok se direktno kod pčelara kilogram prodaje po cenama od 1.200 do 2.500 dinara
Na domaćem tržištu med prolazi kroz tešku krizu: dok se u razvijenim evropskim zemljama kilogram pravog meda prodaje i za 30 evra, u Srbiju stižu jeftini uvozni proizvodi koji ruše lokalne cene i dodatno ugrožavaju opstanak pčelara.
Stručnjaci upozoravaju da ovakvi falsifikati obesmišljavaju domaću proizvodnju i pozivaju na efikasnije kontrole i podršku sektoru.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić smatra da je pčelarstvo strateška grana stočarstva i da je država tokom protekle godine pčelarima isplatila više od jedne milijarde dinara kroz različite mere podrške, po osnovu više od 16.450 odobrenih zahteva. On je naglasio da će u 2026. godini podsticaji po košnici iznositi 1.000 dinara, a za organsku proizvodnju 1.400 dinara. Najavio je i početak realizacije kreditne podrške sa kamatnim stopama od jedan do tri odsto, grejs periodom i rokovima prilagođenim specifičnostima pčelarske proizvodnje.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović ocenjuje da su državne subvencije za pčelare trenutno u potpunosti obezvređene i da ne prate realne potrebe i probleme proizvođača.
- Tražili smo da podsticaji budu najmanje 2.000 dinara po košnici, ali nam je rečeno da za to nema novca - navodi Živadinović.
On ističe da je prošla godina bila izuzetno teška za pčelare zbog velike krize i masovnog uginuća pčela, te da zbog toga nisu utrošena sva sredstva opredeljena za subvencije po košnici.
- Ostalo je 169 miliona dinara. Umesto da se taj novac usmeri pčelarima, koji su pretrpeli ogromne gubitke, sredstva su preraspodeljena drugim granama poljoprivrede - dodaje Živadinović, ističući da je takav potez nekorektan prema pčelarima koji su imali jednu od najtežih godina.
Pčelari u Srbiji odustaju od proizvodnje meda zbog uvoza falsifikata?
Prošla godina je jedna od najlošijih za domaće pčelare.
- Cena meda u Srbiji je niska, a proizvodnja obezvređena. Otkupne cene, u zavisnosti od vrste, kreću se od tri do šest evra po kilogramu - koliko dostiže najskuplji bagremov med, dok se direktno kod pčelara kilogram prodaje po cenama od 1.200 do 2.500 dinara - kaže Živadinović.
Bagrem je prošle godine izmrzao čak 90 odsto, a ono malo što je opstalo bilo je dovoljno tek da pčele obezbede hranu za sebe. Suncokretova paša donela je skromnih 10 do 12 kilograma po košnici, ali je mali broj pčelara zbog visokih troškova selio pčele. Situaciju je dodatno pogoršalo veliko uginuće pčela tokom zime u celoj Srbiji, gde je stradalo više od 50 odsto pčelinjih društava, a u Vojvodini i više od toga.
U takvim okolnostima domaći proizvođači suočavaju se i sa pritiskom jeftinog uvoznog meda, čija se cena kreće od 1,3 do dva evra po kilogramu.
- Prošle godine u Srbiju je uvezeno nešto više od 1.200 tona, a izvezeno oko 1.400 tona meda. Kada je reč o medu po ceni od 1,3 evra, u pitanju je med za koji mi tvrdimo da je falsifikovan, što je i državna laboratorija potvrdila kada je na granici zaustavila kontingent od oko 200 tona - navodi Živadinović.
PREPORUKA
Vranjanci sami seju biljku od koje posle prave med neverovatnog ukusa
analiza
Može li u Srbiji da se kupi kvalitetan med?
analiza
Pčelari od danas mogu da očekuju pare od subvencija
vest
Kako je u Evropi?
Sa sličnim problemima suočavaju se i pčelari širom Evrope, ali situacija je bolja u zemljama koje imaju dominantan model prodaje na kućnom pragu. To su uglavnom države koje ne proizvode dovoljno meda za sopstvene potrebe, poput Nemačke, Slovenije i Švajcarske.
- U tim zemljama cene domaćeg meda su izuzetno visoke i u maloprodaji dostižu i do 30 evra po kilogramu. Nemačka, na primer, proizvodi svega oko 15 odsto svojih potreba za medom, dok ostatak nadoknađuje uvozom. Ipak, nemački potrošači imaju jasno razvijenu svest o značaju domaćeg proizvoda. Njihov pčelarski savez postoji više od jednog veka, pa su kupci tokom decenija stekli naviku da najpre biraju domaći med, a tek kada ga nema na tržištu posežu za uvoznim - navodi Rodoljub Živadinović.
Prema njegovim rečima, upravo u tome leži ključna razlika u odnosu na domaće tržište, gde takva praksa tek treba da zaživi. U Nemačkoj se više od sto godina koristi prepoznatljiva tegla posebnog dizajna, koja garantuje poreklo i kvalitet domaćeg meda i uliva poverenje potrošačima. Srbija takođe ima svoju nacionalnu teglu posebnog dizajna, ali tek desetak godina, što je kratak period za stvaranje potrošačke navike i svesti o tome zašto je domaći med bolji izbor od uvoznog, piše Biznis.rs.
Ostavi komentar