Porodica Bojana Mladenovića (22) iz Vranja neguje pčelarstvo već punih šest decenija
Posao je započeo Bojanov deda u selu Tursko Buštranje u opštini Preševo, a s puno ljubavi nastavio je njegov otac. Gledajući oca i dedu, i Bojan je zavoleo pčele i od malih nogu počeo da pomaže u pčelinjaku, prvo donoseći alat, a potom učeći zanat, piše Agroklub.
Nakon što je "ispekao" pčelarski zanat, Bojan je poželeo da se ozbiljnije posveti poslu. Pre desetak godina, zajedno s ocem, udvostručio je broj košnica, pa sada imaju ukupno 115.
Facelija – spas u lošoj sezoni
Bojan redovno posećuje sajmove gde promoviše i prodaje svoje proizvode, i trudi se da prisustvuje predavanjima kako bi čuo iskustva kolega i naučio novine iz savremenog pčelarstva. U ponudi, pored meda u saću, bagremovog i livadskog, izdvaja se i med od facelije.
Facelija je medonosna biljka koja je u Evropu stigla iz Severne Amerike, a Mladenovići je seju sami na oko tri hektara zemlje. To rade kako bi pčele, posle bagremove paše i u vreme cvetanja livada, imale obezbeđenu još jednu bogatu pašu. Seju je u proleće, a cveta u julu i avgustu. Ova biljka je otporna na niske temperature, čini zemljište plodnijim, a cveta već 40 dana nakon setve. Stabljike dostižu visinu od 50 do 90 centimetara.
- Facelija nije zahtevna biljka. Da bi usev uspeo mora da se dobro pripremi zemljište, a to podrazumeva kvalitetnu obradu i đubrenje. Posle okončanja paše pokosimo je da bismo nastavili sa obradom zemljišta - kaže mladi pčelar, ističući da osušenu biljku daju rođaku za ishranu stoke.
Problemi sa prodajom i loša godina
Iako su setvom facelije obezbedili novi izvor meda, Bojan naglašava da imaju problem sa njegovom prodajom na svojoj teritoriji. Objašnjava da ogroman broj ljudi na jugu Srbije ne poznaje ovu medonosnu biljku, zbog čega ne žele da kupe med od facelije, uprkos tome što je veoma prijatnog mirisa i ukusa. Zbog toga će morati da potraže kupce u drugim delovima zemlje.
Bojan navodi da će morati da ponudi bagremov i livadski med iz prethodnih sezona, jer je ove godine ostao bez novih količina zbog loše paše.
- Tursko Buštranje, selo u kome čuvamo naše pčele, odavno je poznato po bagremovoj paši i od nje u sezoni dobijamo i najviše meda. Nažalost, ove godine je u vreme cvetanja bagrema bilo mraza i kiše tako da su pčele ostale uskraćene za ovu vrstu paše - kaže Bojan, naglašavajući da su loše prošle i u vreme livadske paše, koje nije bilo zbog suše.
Mladenovićima odlično ide prodaja meda u saću, ali ga nude u manjim količinama jer ne žele da uspore rad pčela koje moraju da ga obnavljaju. Zbog loše ovogodišnje paše, cena meda je u odnosu na prošlu godinu povećana za 200 dinara.
Pčelari Mladenovići stalno rade na unapređenju svog pčelinjaka, obnavljaju opremu i planiraju povećanje broja košnica. Uprkos izazovima, rad u pčelinjaku se nastavlja – već su očistili spratove u košnicama, dimili pčele od insekata i započeli sa hranjenjem.
Ostavi komentar