Rast američkih carina i poremećaji u globalnoj trgovini oslabili dolar, dok je franak potvrdio ulogu najstabilnije valute u nesigurnim vremenima
Američki dolar je tokom prošle godine izgubio ulogu sigurne luke u periodima globalne nesigurnosti, dok je švajcarski franak dodatno učvrstio taj status.
Razlog leži delom u činjenici da su Sjedinjene Američke Države izazvale značajne ekonomske poremećaje, pre svega u globalnoj trgovini. SAD su decenijama, sve do prošle godine, bile glavni pokretač ukidanja trgovinskih barijera. Međutim, prosečna carinska stopa na uvoz u ovu zemlju porasla je sa 2,3 na čak 14 odsto, nivo koji nije zabeležen još od 1939. godine.
Kao posledica toga došlo je i do slabljenja američke valute. Takozvani „greenback“ izgubio je vrednost u odnosu na svih 15 globalno značajnih valuta. Najveći pad zabeležen je u odnosu na švedsku krunu (20 odsto), meksički pezo (16 odsto) i švajcarski franak (14 odsto).
Gubitak vrednosti bio je zanemarljiv jedino u poređenju sa japanskim jenom. Dolar nije, kako se navodi, uspeo da se oporavi još od aprila 2025. godine, kada su američke carinske stope naglo povećane.
Prema rečima Tomasa Stukija, glavnog investicionog direktora Kantonalne banke Sent Galen, pad vrednosti dolara predstavlja jedan od najznačajnijih finansijskih događaja prošle godine. Posmatrano kroz trgovinski ponderisane pokazatelje, dolar je oslabio za oko sedam odsto.
Glavni ekonomista švajcarske banke J. Safra Sarasin, Karsten Junius, ocenio je da je 2025. bila relativno mirna godina za švajcarski franak. Švajcarska narodna banka (SNB) je tokom drugog kvartala intervenisala na deviznom tržištu kupujući dolare, a Junius smatra da su te intervencije bile primerene i ograničenog obima. Evro je u odnosu na franak izgubio oko jedan odsto vrednosti.
PREPORUKA
U Švajcarskoj ustavom zagarantovano pravo na gotovinu
vest
Da li treba da se "beži" iz dolara u švajcarski franak?
vodic
Dolar ponovo na nizbrdici - Tri ključna faktora vuku ga u ponor
analiza
On je ukazao i na izuzetno visoku kamatnu razliku između franka i evrozone, koja iznosi 2,6 odsto, što je najviši nivo još od ujedinjenja Nemačke.
Britanska funta je oslabila za pet odsto u odnosu na franak, kineski renminbi za devet odsto, dok je japanski jen izgubio čak 12 procenata vrednosti. Reč je o značajnim gubicima, dok je švedska kruna jedna od retkih valuta koja je pokazala relativnu snagu u odnosu na švajcarsku valutu.
Prema oceni analitičara, monetarna politika u različitim ekonomskim zonama tokom prošle godine imala je sporednu ulogu u kretanju deviznih kurseva, dok su presudni bili drugi faktori. Junius očekuje dodatno, ali blago jačanje švajcarskog franka u odnosu na evro i dolar, piše švajcarski list Neue Zurcher Zeitung.
Ostavi komentar