Indikativni kurs Evra na dan 03.08.21. :: 117.5612 rsd
Tekst objavljen: 21.04.2021 14:30        


Strategija „sigurica“ koje se drže penzijski i investicioni fondovi, odnosno ulaganje najvećeg dela imovine u državne hartije od vrednosti, sačuvala ih je od potresa i lišila glavobolje njihove članove i u vremenima kad veliki broj ljudi ostaje bez posla, mnoge industrije knjiže gubitke i kompanijama pada vrednost akcija na berzi

"Državne hartije su i dalje najsigurnije"

U prvoj polovini 2020. godine, kad su se uveliko osetile posledice pandemije, vrednosti investicionih jedinica dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji bile su, u proseku, za oko 0,41 odsto niže nego na kraju prethodne godine. FONDex, kao indeks koji predstavlja kretanje vrednosti investicionih jedinica svih dobrovoljnih penzijskih fondova na tržištu, dostigao je tada vrednost od 3.009,03 dinara.

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, na kraju trećeg tromesečja 2020. godine FONDex je vredeo 3.043,606 i za godinu dana je uvećan 1,9 odsto. Na vrednost tog pokazatelja uspešnosti poslovanja penzijskih fondova utiču promene krive prinosa na državne dužničke instrumente, promena vrednosti akcija, visina referentne kamatne stope, visine kamatnih stopa banaka i promene kursa dinara prema evru i dolaru.

Na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji posluju četiri društva, koja upravljaju imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, čija je struktura imovine ostala gotovo nepromenjena u odnosu na početak prošle godine. Portfolio državnih hartija od vrednosti i dalje zauzima dominantnu poziciju u imovini fondova, što se očekuje da će biti i ubuduće.

Najveći udeo u ukupnoj imovini penzijskih fondova na kraju septembra prošle godine imale su državne obveznice, 76,7%, zatim sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti banaka 8,4%, akcije 10,5%, trezorski zapisi 0,4%, a korporativne obveznice 3,2%. Portfolio državnih dužničkih instrumenata (obveznice Republike Srbije i trezorski zapisi) neznatno je smanjen u odnosu na kraj juna, sa 79% na 77,1%, dok su ulaganja u akcije domaćih kompanija povećana sa 9,8% na 10,5% ukupne imovine fondova.

Pandemija najviše uticala na domaće tržište akcija

„Fokus Dunav društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom u 2020. godini bio je na državnim dužničkim instrumentima, tako da pandemija nije uticala na redefinisanje globalne politike investiranja. Fond u prethodnih nekoliko kvartala jeste pomerao taktičke nivoe izloženosti prema pojedinim klasama aktive, ali su dugoročni strateški ciljevi ostali nepromenjeni. Struktura ulaganja bazirana je na internim projekcijama kretanja dinarske krive prinosa, sa ciljem optimizacije ukupnih prinosa. Fond je od početka pandemije povećao i nivo izloženosti prema portfoliju akcija, vodeći se procenama osnovnih finansijskih pokazatelja kompanija u uslovima izražene cenovne korekcije pozicija koje su u investicionom fokusu“, kažu u Dunav dobrovoljnom penzijskom fondu.

Kako objašnjavaju, pandemija je najviše uticala na domaće tržište akcija. U strahu od situacije koja je bila potpuno nepredvidiva, investitori su tokom prvog i drugog kvartala 2020. godine panično redukovali, odnosno likvidirali svoje pozicije. S druge strane, domaće tržište javnog duga nije bilo izloženo cenovnoj korekciji, već je prva faza pandemije negativno uticala na nivo likvidnosti državnih hartija od vrednosti, a u drugoj polovini 2020. godine nastavljen je pozitivan cenovni trend državnih obveznica. To je bio rezultat globalnog spuštanja kamatnih stopa, ali i stimulativnih mera monetarne i fiskalne politike koje su država i Narodna banka Srbije uvele kao odgovor na Kovid-19.

Malo prilika za ulaganja u zelenu energiju u Srbiji

Investiciona politika Generali Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, po rečima izvršnog direktora Darka Radovanovića, nije menjana usled pandemije, ali se tokom godine menjala struktura ulaganja u zavisnosti od kretanja na finansijskom tržištu.

„Članovi fondova su fizička lica ali i kompanije koje vrše uplate za svoje zaposlene. S obzirom da je osnovno načelo privatnih penzijskih fondova dobrovoljnost u svakom smislu te reči pa i u smislu uplata, to znači da će u uslovima bilo koje krize, uključujući i pandemiju, uštede građana i kompanija ići u onom smeru u kojem ih je i najlakše i najbezbolnije napraviti, dakle između ostalog i u smeru dobrovoljnih penzijskih fondova. Tržište se razvijalo i prošle godine, ne možemo reći da je stagniralo, ali je razvoj, gledano iz ugla broja novih članova i vrednosti imovine, bio usporeniji upravo iz pomenutih razloga“, kaže Radovanović.

Tržišno učešće Generali fondova je preko 31%, upravljaju imovinom od gotovo 14,5 milijardi dinara, a najveći deo sredstava ulažu u državne hartije od vrednosti, oko 70% ukupne imovine, zatim nešto manje od 15% u akcije i ostatak uglavnom u depozite kod banaka.

„Ulaganja u zelenu energiju su oko 0,5%, jer nema dosta prilika na srpskom tržištu za ova ulaganja uzimajući u obzir dostupnost finansijskih instrumenata u koje možemo ulagati. Ali kako se bude razvijalo lokalno tržište u ovom segmentu, tako ćemo i mi pratiti taj razvoj sa ulaganjima. Jedan smo od retkih penzionih fondova, ako ne i jedini fond na srpskom tržištu koji ima ovakve investicije“, ističe Radovanović.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Diversifikacija posebno važna tokom krize

Prethodna godina je, kako ocenjuje Srđan Maletić, direktor Društva za upravljanje otvorenim investicionim fondom sa javnom ponodom Intesa Invest ad Beograd, bila vrlo izazovna za domaću fondovsku industriju u celini.

„Uprkos tome donet je i počeo sa primenom podsticajni regulatorni okvir za dalji razvoj fondovske industrije, koji će sigurno doprineti još bržem rastu u narednom periodu. Najznačajnije izmene se odnose na mogućnost deviznih uplata, odnosno isplata, u i iz fondova kojima je ovakva mogućnost predviđena prospektom, kao i na zakonsko razdvajanje otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom (UCITS fondova), od alternativnih investicionih fondova“, objašnjava Maletić.
On smatra da je jedna od glavnih prednosti ulaganja u investicione fondove diversifikacija, čime se smanjuje rizik ulaganja, i koja je posebno bitna tokom većih ili manjih kriza na finansijskim tržištima koje su ciklična pojava.

„Intesa Invest upravlja imovinom većom od 124 miliona evra, a njeno tržišno učešće je premašilo 26%. Tokom prethodne godine ostvaren je rast imovine od preko 50%, što nas je ohrabrilo da pored fondova koji su pokrenuti još 2018. godine, Intesa Invest Comfort Euro i Intesa Invest Cash Dinar, nastavimo sa osnivanjem novih fondova. Shodno tome, na samom kraju 2020. godine pokrenut je i novi Intesa Invest Cash Euro UCITS fond, koji je organizovan kao fond očuvanja vrednosti imovine, denominovan u evrima. Za 2021. godinu spremamo osnivanje novih fondova, namenjenih klijentima koji su spremni da prihvate nešto veći investicioni rizik kako bi potencijalno ostvarili više prinose“, najavljuje Maletić.

Domaće tržište otvorenih investicionih fondova i dalje nerazvijeno

Ilirika Društvo za upravljanje investicionim fondovima, takođe nije menjalo svoju investicionu politiku, uprkos velikim problemima na globalnom finansijskom tržištu koje je donela pandemija. To društvo upravlja sa šest investicionih fondova, a struktura ulaganja u hartije, odnosno akcije, zavisi od vrste investicionog fonda u koji investitor želi da uloži svoj novac.

„Uglavnom ulažemo u državne obveznice, domaće i strane, kao i u akcije na svetskim berzama“, kaže direktor Ilirika DZU Đorđe Vujović. Navodi da, u skladu sa propisima, postoje četiri vrste otvorenih investicionih fondova koji ne mogu da ulažu u „zelenu energiju“, tako da Ilirika investicioni fondovi, kao otvoreni fondovi, ne ulažu u tu oblast.

Vujović ocenjuje da je finansijsko tržište otvorenih investicionih fondova u Srbiji veoma nerazvijeno u odnosu na regionalna tržišta. Finansijska pismenost građana je po njegovom mišljenju na niskom nivou, pa otuda i nedovoljno interesovanje za investicione fondove kao vid štednje, odnosno kao vid ulaganja za fizička i pravna lica.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
investicije investiranje hartije od vrednosti državne hartije od vrednosti

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana