Najava da će penzije od januara biti znatno veće najstarije nije mnogo iznenadila jer tvrde da su cene hrane i lekova daleko veće nego što to pokazuju statistički podaci
Izjava predsednika Srbije Aleksandar Vučić da će penzije do 1. januara 2023. godine biti povećane najverovatnije za 18,2 odsto, odjeknula je juče i među ekonomistima, i među penzionerima kao grom iz vedra neba. Država planira, objasnio je predsednik, da povećanje penzija bude u dva navrata – jedno do kraja godine, novembar ili decembar, a drugo od 1. januara. Tako da će ukupno biti uvećane za 18,2 odsto, „ako nam MMF u potpunosti odobri”.
„Mi smo napravili sve svoje računice i obezbedili novac”, dodao je Vučić.
Iako bi po aktuelnoj „švajcarskoj formuli” penzije od januara trebalo da budu veće od 9,5 do 10,5 odsto što zbog rasta inflacije, što zbog rasta zarada s kojima se one usklađuju niko do onih koji se bave ovom oblašću nema objašnjenje kako se došlo do 18,2 procenta.
Prof. Ljubomir Madžar kaže da je zapanjen ovom najavom. Nije očekivao ni u snu da bi mu penzija mogla biti toliko povećana i ne ume da objasni realne izvore finansiranja ovog povećanja, jer je to u zbiru ogroman novac i previše za srpsku privredu i društvo. Penzije su u odnosu na kraj prošle godine pale za oko 5,5 procenata i očekuje se da padu za još toliko što je u zbiru 11 odsto koliko bi moglo da bude povećanje od naredne godine. A ovih 18,2 je i preko rasta zarada i skoka inflacije. Ovo je, dodaje, posebno veliki udar na srpski budžet koji se poslednje dve do tri godine zadužuje pa je BDP sa 52 porastao na 55 procenata, a javni dug se povećao za pet milijardi evra. Ne misli da će neki budući budžetski prihodi omogućili tako veliko povećanje penzija, a i ovakvih predviđanja nema ni u jednoj skorijoj fiskalnoj strategiji pa je utoliko sve čudnije. Napominje da predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) na koji se predsednik poziva kada najavljuje povećanje od 18,2 odsto mogu da se izjasne šta misle, ali ne mogu da zabrane Srbiji da to učini jer je MMF ima sada savetodavni karakter. Nije više o njegovom novcu reč pa da MMF odlučuje kako će se trošiti.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Upitan da li bi ovo povećanje moglo da dođe kao rezultat toga što se iz republičke kase više ne izdvaja deo sredstava za isplatu penzionerima Fonda PIO zaposlenih, odgovara samo da je to lepa vest.
Za prvih pet meseci prošle godine u odnosu na ovu naplaćeno je više izvornih prihoda za 20,5 milijardi dinara i to za kategoriju penzionera koji čini 85 odsto ukupnog broja ove višemilionske populacije. Zahvaljujući tome su dotacije iz budžeta za 2021. svedene na 14,8 procenata, pokazuju podaci Fonda PIO. Upućeni u penzionerske probleme navode da nije do kraja jasno šta se krije u zbiru ovih 18,2 odsto. Da li se računa i ovogodišnje januarsko povećanje plus novo koje sledi ili nešto drugo. Činjenica je da je učešće penzija u BPD-u sada na oko 9,1 do 9,2 procenta, a da je bilo i 15 odsto, ali treba uzeti u obzir da dolaze nove najave o povećanju kamata. FED je juče ponovo to objavio, tako da treba biti oprezan.
Ljubiša Babić, sekretar Udruženja sindikata penzionera Srbije kaže da nije iznenađen ovim povećanjem i da ono treba da bude još više, jer su penzije u velikom zaostatku za rastom inflacije i, ono što pokazuju statistički podaci, s onim što penzioneri mogu da kupe (pre svega misli na hranu i lekove) su u velikom raskoraku. Inflacija nije 10 nego 30 odsto za koliko je sve skuplje u radnjama i na pijacama zato ovo povećanje nije dovoljno.
– To ćemo objasniti predsedniku čim dobijemo poziv od njega jer smo mu već dva puta slali pismo da želimo da ga upoznamo sa stvarnom situacijom na terenu, ali još nismo dobili odgovor da li želi da se sretne sa nama ili ne – napominje Babić.
Ova najava nije došla, smatra on, slučajno. Samo je pitanje da li će biti realizovana, jer daleko je januar.
Sada oko milion penzionera u Srbiji živi sa primanjima manjim od 30.978 dinara što je iznos prosečne penzije. Babić naglašava da je dodatni razlog što se najavljuje povećanje od 18,2 procenta i taj što je prosečna penzija u prosečnoj zaradi pala ispod 43 odsto za sve kategorije, a da su penzije poljoprivrednika obesmišljene jer u zaradi učestvuju sa 18,9 procenata.
Ostavi komentar