Automobili koji su realno koštali 40.000 ili 50.000 dolara dobijali su veštački spuštenu cenu kroz sistem podsticaja
Polovni električni automobili uskoro bi mogli postati najjeftiniji način ulaska u svet e-mobilnosti. Na američkom tržištu proces je već počeo, a u Evropi se tokom godine očekuje ozbiljan talas vozila kojima ističu agresivno subvencionisani lizing ugovori iz perioda 2022–2024. To je dovelo do naglog rasta ponude električnih polovnjaka i očekivani pad cena.
Kako je nastao EV balon?
Tokom poslednje dve godine u SAD su postojali izuzetno povoljni lizing aranžmani za električne automobile. Kombinacijom federalnih i državnih subvencija, kao i specifičnih poreskih pravila, pojedini modeli mogli su se iznajmiti za simbolične mesečne iznose. Automobili koji su realno koštali 40.000 ili 50.000 dolara dobijali su veštački spuštenu cenu kroz sistem podsticaja. Kupci su reagovali - lizing je eksplodirao. Sada ti ugovori ističu. Pošto većina lizing aranžmana traje 24 do 36 meseci, prvi ozbiljan talas polovnih EV već ulazi na tržište, a kulminacija se očekuje u naredne dve godine.
Sličan proces odvija se i u zapadnoj Evropi - dobar deo aktuelne privatne, a pre svega flotne električne flote ide na sekundarno tržište do kraja 2026. godine. Kada se velika količina istih vozila pojavi u isto vreme, njihova cena pada. To može biti šansa za „elektrifikaciju“ periferije Evrope, uključujući Balkan - posebno imajući u vidu činjenicu da električni automobili brže gube vrednost od klasičnih modela sa SUS motorima.
Primer koji ilustruje pad vrednosti
Najbolji primer je Hyundai Ioniq 5. Kada se pojavio, pojedini kupci su ga plaćali i do 60.000 evra. Nedugo zatim, još dok su primerci bili na lageru uvoznika, cena novog modela korigovana je naniže za gotovo trećinu - na oko 40.000 evra. Za očekivati je da već naredne godine prvi primerci koji su plaćeni 60.000 evra budu dostupni na tržištu polovnjaka za oko 20.000 evra. To bi bila korektna cena za ulazak u svet e-mobilnosti, uprkos realnim slabostima u pogledu autonomije i potrošnje u određenim uslovima.
Zašto EV vozila brzo gube vrednost?
Razlozi velikog pada cena električnih automobila već su poznati:
- strah od degradacije baterije
- neizvesnost oko dugoročne vrednosti
- brzi tehnološki napredak (modeli brzo zastarevaju)
- politička neizvesnost u vezi sa subvencijama
Realnost je, međutim, složenija. Baterije u modernim EV modelima u velikom broju slučajeva pokazuju izuzetno dobru dugoročnu izdržljivost. Dosadašnja iskustva iz flota ukazuju da degradacija često ide sporije nego što se očekivalo, što je ohrabrujući signal za tržište polovnih električnih vozila.
Lizing kuće već računaju na pad
Lizing kuće su jedan od ključnih faktora u dinamici cena električnih polovnjaka. Poslednjih godinu dana primenjuju znatno oprezniji pristup proceni ostatka vrednosti EV vozila. Prema njihovim internim projekcijama, vrednost električnog automobila nakon pet godina može pasti i na oko 15 odsto nabavne cene. Ako iko ima uvid u buduću dinamiku cena, to su upravo lizing kuće. Njihova računica sugeriše da tržište očekuje dodatni pritisak na vrednost polovnih EV modela. Drugim rečima, pad cena se ne doživljava kao izuzetak, već kao realan scenario. To dodatno podgreva percepciju da ulazimo u fazu šire tržišne „korekcije“ EV segmenta - što za Srbiju i region može biti prelomni trenutak.
Šansa za region: demokratizacija e-mobilnosti?
Tržište polovnih automobila u Srbiji i regionu već decenijama funkcioniše po principu preliva sa Zapada. Vozila iz Nemačke, Francuske, Italije i Belgije sa određenim zakašnjenjem stižu na Balkan. Ako se u Evropi pojavi višak polovnih EV modela po nižim cenama, region bi prvi put mogao dobiti realno pristupačne električne automobile - bez domaćih subvencija. To bi za državu značilo manji fiskalni pritisak, a za građane istorijsku priliku. To bi bila prava demokratizacija e-mobilnosti.
Infrastruktura ostaje usko grlo
Ipak, niža cena ne rešava sve probleme. Elektrifikacija u regionu i dalje ima ozbiljna ograničenja: infrastruktura za punjenje je neravnomerno razvijena zimski uslovi značajno utiču na realnu autonomiju tržište servisa i baterijske dijagnostike je u povoju banke i osiguravajuće kuće tek razvijaju modele procene rizika za EV Drugim rečima, pad cena uklanja najveću prepreku - početni trošak - ali ne i sistemske izazove.
Da li je cena zapravo ključ revolucije?
Možda je talas jeftinih polovnih električnih automobila upravo ono što EV revolucija od početka čeka. Ne tehnološki iskorak, već cenovnu dostupnost. Mobilnost postaje masovna tek kada postane finansijski realna. Ako se u narednim godinama na tržištu pojave električni automobili stari dve ili tri godine po cenama koje su danas rezervisane za polovne gradske benzince, tržište bi moglo reagovati brže nego što mnogi očekuju. Tada elektrifikacija više neće biti politička debata. Biće tržišna odluka.
Ostavi komentar