Srpski sektor energetike i rudarstva iskazuje mešovita očekivanja za 2025. godinu, obeležena stabilnim zapošljavanjem i natprosečnim zaradama u nekim segmentima, ali i padom izvoza
Prema anketi Privredne komore Srbije (PKS), oko 66,2% anketiranih kompanija ocenilo je poslovnu klimu u prvom kvartalu 2025. kao nepromenjenu u odnosu na prethodni kvartal, dok je 31,1% smatralo da je lošija. Međutim, optimizam za drugo tromesečje je visok, sa 93,2% ispitanika koji očekuju nepromenjenu ili bolju poslovnu klimu.
Plate i zaposlenost: Stabilnost uz izuzetke
Tržište rada u energetskom sektoru pokazuje stabilnost, s obzirom na to da 72% kompanija nije menjalo broj zaposlenih u prvom kvartalu 2025. godine, a slična očekivanja (68%) su i za drugi kvartal. Ipak, samo 9,3% firmi planira povećanje zaposlenosti.
U četvrtom kvartalu 2024. godine, sektor energetike i rudarstva zapošljavao je 85.925 ljudi, što je neznatno smanjenje od 0,8% u odnosu na isti period 2023. godine. Iako je bilo manjih smanjenja u eksploataciji uglja i rude metala, zabeležen je porast zaposlenosti u proizvodnji koksa i derivata nafte (+0,3%) te u uslužnim delatnostima u rudarstvu i geološkim istraživanjima (+3,8%). Zaposleni u ovom sektoru čine 3,7% ukupne zaposlenosti u Srbiji.
Najznačajniji podatak vezan za zarade dolazi iz eksploatacije sirove nafte i prirodnog gasa, gde je prosečna plata u januaru 2025. bila 2,7 puta veća od republičkog proseka, beležeći nominalni rast od čak 66,4% (realno 59,1%) u odnosu na januar 2024. godine. Visoke zarade zabeležene su i u uslužnim delatnostima u rudarstvu (229.893 dinara), rudi metala (67,1% iznad republičkog proseka), proizvodnji koksa i derivata nafte (49,4% iznad proseka), eksploataciji uglja (34,9% iznad proseka) i snabdevanju električnom energijom, gasom i parom (30,1% iznad proseka).
Spoljna trgovina i industrijska proizvodnja: Izazovi i trendovi
U periodu januar-februar 2025. godine, izvoz uglja, sirove nafte, gasa, koksa i energije iz Srbije iznosio je 718,7 miliona evra, što je pad od 16,3% u odnosu na isti period prethodne godine. S druge strane, uvoz je porastao za 9%, dostižući 1,4 milijarde evra. To je rezultiralo deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni od oko 667,7 miliona evra. Najveći izvoz zabeležen je u rudi metala (264,8 miliona evra), dok je najveći deficit ostvaren u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa (597,5 miliona evra).
Industrijska proizvodnja u sektoru rudarstva porasla je za 5% u periodu januar-februar 2025. godine, sa značajnim povećanjem u eksploataciji uglja (+10%) i rude metala (+2,4%). Međutim, zabeležen je pad u eksploataciji sirove nafte (-3,9%), proizvodnji električne opreme (-14,4%) i proizvodnji koksa i derivata nafte (-3,5%).
Cene u sektoru rudarstva su u prvom kvartalu 2025. godine porasle za 11,1%, pri čemu su najviše skočile cene u eksploataciji rude metala (+19,1%). U istom periodu, u snabdevanju električnom energijom, gasom i parom cene su porasle za 1,1%, dok je najveći pad cena zabeležen u proizvodnji koksa i derivata nafte (-7,1%).
Strane direktne investicije i potrošnja derivata: Politička nestabilnost koči razvoj
U četvrtom kvartalu 2024. godine, sektor energetike i rudarstva privukao je značajan neto priliv stranih direktnih investicija (SDI). Najveći priliv, 303,9 miliona evra, zabeležen je u ostalom rudarstvu, dok je u snabdevanju električnom energijom privučeno 113,8 miliona evra, a u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa 12,1 milion evra.
U prvom kvartalu 2025. godine, ukupna potrošnja naftnih derivata u Srbiji beleži pad, prvenstveno zbog smanjene potrošnje dizel goriva. Oko polovine ovog smanjenja odnosi se na dizel namenjen poljoprivredi, usled hladnijeg vremena koje je odložilo setvu, kao i zbog kašnjenja državnih podsticaja i refakcija. Bilten Udruženja za energetiku i rudarstvo PKS navodi da su „posledice ekonomske krize i poslovne nesigurnosti u svetu i EU delom prenose i na Srbiju zbog povezanosti ekonomija“. Pad potrošnje bitumena i koksa takođe se dovodi u vezu sa otežanim finansiranjem projekata u izgradnji, što se pripisuje političkoj nestabilnosti i postojanju tehničke vlade.
Ostavi komentar