Minimalna cena rada raste na 371 dinar po satu, a minimalna i maksimalna osnovica za doprinose značajno se uvećavaju od 1. januara 2026.
Prosečna zarada u Srbiji, posmatrana u periodu od oktobra 2024. do septembra 2025. godine, prema najnovijim obračunima iznosi 146.564 dinara. Upravo taj iznos predstavlja osnov za utvrđivanje novih minimalnih i maksimalnih osnovica za obračun doprinosa, koje će se primenjivati od 1. januara 2026. godine. Na osnovu ove prosečne zarade, najniža osnovica biće postavljena na 51.297 dinara, što odgovara iznosu od 35 odsto od prosečne plate. Ona je novi prag ispod koga doprinosi neće moći da se obračunavaju.
Istovremeno, najviša osnovica, kao ograničenje za obračun doprinosa zaposlenih sa najvišim prihodima, iznosiće 732.820 dinara, odnosno petostruki iznos prosečne zarade. Ove granice važiće tokom cele godine i direktno će definisati finansijske obaveze poslodavaca prema državi, ali i prava zaposlenih tokom obračuna doprinosa.
Do kraja 2025. godine na snazi su još uvek aktuelne osnovice - minimalna od 45.950 dinara i maksimalna koja dostiže 656.425 dinara. Nova pravila, međutim, donose povećanja koja mnogi posmatraju kao odraz rasta zarada, ali i kao podsetnik na rastuće obaveze u sistemu socijalnog osiguranja.
Reč je o iznosima pre poreza i doprinosa, odnosno neto primanjima zaposlenih, dok se bruto iznos formira dodavanjem poreza i doprinosa, u skladu sa važećim poreskim rešenjima.
U skladu sa predlogom uvećanog neoporezivog dela zarade, koji bi od 2026. godine trebalo da poraste na 34.221 dinar sa sadašnjih 28.423 dinara, bruto iznosi minimalne zarade za 2026. godinu već su obračunati. Za mesec sa 160 sati bruto minimalac iznosiće 79.797,29 dinara, dok će za 168 sati iznostiti 84.031,24 dinara.
PREPORUKA
Poslodavac uplatio staž a doprinosi se ne vide: Šta uraditi u ovoj situaciji?
vodic
Kolike su plate u zemljama EU, a koliki troškovi života?
analiza
Minimalac će u novembru biti za 8.000 dinara manji nego u oktobru
vodic
Važno je naglasiti da se minimalna zarada zasniva isključivo na minimalnoj ceni rada i broju radnih sati. U minimalac ne ulaze topli obrok, regres za godišnji odmor, minuli rad, prekovremeni ili noćni rad, kao ni rad tokom državnih praznika. Iako se ovi elementi često mešaju u javnim raspravama i individualnim očekivanjima, propisi ih jasno razdvajaju.Zaposleni, dakle, imaju pravo na naknadu osnovne zarade obračunate po minimalnoj ceni rada, dok se ostali dodaci isplaćuju prema posebnim pravilima, kao što su naknade za prevoz, troškovi službenih putovanja, smeštaj i ishrana ako ih poslodavac ne obezbedi, kao i regres za godišnji odmor.
Ostavi komentar