Zvanični kurs Evra za dan 30.11.20. :: 117.5822 rsd
Tekst objavljen: 31.07.2020 11:40        


Od početka godine Narodna banka Srbije prodala je 1,2 milijardi evra deviznih rezervi na međubankarskom deviznom tržištu, rekla je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković gostujući na javnom servisu dodaviši da će se truditi da kurs dinara ostane „relativno stabilan“ do kraja godine

"Fiksni kurs je pravi put u ovakvoj krizi"

Ako pogledamo kretanje dinara prema evru od početka krize ili preciznije od početka aprila devizni kurs bi se pre mogao nazvati fiksnim nego relativno stabilnim. Srednji kurs je 1. aprila bio 117,589, a juče 117,583 dinara za evro. Na početku godine jedan evro je vredeo 117,592 dinara. U prethodne dve godine kurs je pomeren za svega 0,4 odsto. A ako odemo još dve godine unazad, danas je dinar u odnosu na jul 2016. nominalno jači u odnosu na evro za celih pet odsto. Dakle promene u kursu su na nivou treće decimale, a nije da nije bilo pritisaka na njega pošto su investitori prema rečima guvernerke već počeli da povlače novac iz Srbije i da se raspituju o tome kakva će biti politika kursa Narodne banke.

Upravo ovo je i glavni razlog zašto naša centralna banka ni nema izbora nego da brani kurs.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, ističe da je stabilnost kursa u kriznim uslovima dobra.

„Samo što bi trebalo i zvanično da se pređe na režim fiksnog kursa. U ovim uslovima krize pada tražnja za proizvodima koji su luksuzniji ili skupi, a mi te proizvode uglavnom uvozimo, što znači da trgovinski defecit ne da neće rasti, već će verovatno biti obrnuto“, napominje Šoškić.

Srbija formalno vodi politiku ograničeno fluktuirajućeg deviznog kursa u okviru režima ciljanja inflacije. Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, objašnjava da je to de facto situacija, dok de jure NBS vodi politiku fiksnog kursa.

„Međunarodni monetarni fond jasno razlikuje ono što vlasti proklamuju i ono što u praksi sprovode. S obzirom da smo mi odavno u aranžmanu sa Fondom i sada imamo tzv. aranžman čuvarkuća, ubeđen sam da sve što MMF stavi do znanja da bi trebalo raditi, da NBS sve to sprovodi. Pre pandemije Srbija je time kupila manju premiju rizika na obveznice. Svako odstupanje od toga bez saglasnosti MMF-a bi značilo rast kamata po kojima se zadužujemo“, ocenjuje Đukić, što prema njegovim rečima znači da se Narodna banka indirektno obavezala da vodi politiku fiksnog kursa do daljnjeg.

On napominje da bi svako testiranje investitora sada moglo biti pogubno za celu ekonomiju.

„Mi smo pre krize cementirali režim kursa kojim je naša valuta precenjena i sada se tu ne može ništa“, napominje Đukić.

Međutim, ono što se može, smatra on, jeste da se napravi istraživanje pod pokroviteljstvom Narodne banke o tome koji režim deviznog kursa dugoročno odgovara našoj ekonomiji.

„Ne možemo zauvek ostati u režimu ciljane inflacije i ograničeno fluktuirajućeg kursa. Vremena su se promenila. Inflacija više nije problem. Imamo dugoročno niske kamatne stope, a nagoveštaji su da nas očekuje i stagnacija privredne aktivnosti. Mnoge centralne banke to shvataju i već menjaju politike. Ono što treba da utvrdimo je da li režim deviznog kursa može biti prepreka razvoju privrede“, napominje Đukić.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Narodna banka Srbije kurs dinara ekonomska kriza pandemija Dejan Šoškić đorđe đukić jorgovanka tabaković

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana