Iako povišena, inflacija u Srbiji manja je od one u većini drugih zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope, kaže za Internet portal RTS-a Milan Trajković iz Narodne banke Srbije
Naša procena u ovom trenutku je da bi vrhunac inflacije trebalo da bude u junu ili julu i, prema centralnoj projekciji, mogla bi da se nađe na nivou nešto iznad 11 odsto, napominje Trajković. Pored rasta svetske cene nafte i poljoprivrednih proizvoda, ono što je karakteristično za ovu krizu jeste i ogroman rast cena prirodnog gasa i struje na svetskim berzama. To nikada do sada, u ovoj meri, nije bio slučaj, istakao je Trajković.
Inflacija u Evropskoj uniji u maju je dostigla 8,8 odsto, što je najviša vrednost otkako je Evrostat 2001. godine počeo da objavljuje podatke.
Cene energije u maju su u evrozoni bile 39,1 odsto više, dok su cene hrane uvećane devet procenata. Dvocifrena inflacija registrovana je u Hrvatskoj, Bugarskoj, Češkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Holandiji, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj. Gde je tu Srbija?
Zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Milan Trajković za Internet portal RTS-a ukazuje, između ostalog, na to da će kretanje inflacije u narednim mesecima zavisiti i od ishoda poljoprivredne sezone. Ističe i da su rizici projekcije izraženiji nego inače.
Analizirao je i da li je ograničenje cena pojedinih prehrambenih proizvoda imalo određenih efekata na inflaciju.
Veliki deo inflacije je uvezen. Koliki deo je uvezen a kolika bi inflacija bila da nema rasta cena energenata i hrane i postkovid krize?
Zbog kompleksnosti formiranja maloprodajnih cena i ogromnog broja proizvoda i usluga na tržištu, teško je precizno reći koliko je tačno uvozna inflacija doprinela ukupnoj inflaciji. Metodama koje su nam na raspolaganju, procenjujemo da je dve trećine ili više posledica uvozne inflacije.
Međugodišnja inflacija u Srbiji, u maju je bila 10,4%, ali je povećana i u svim drugim zemljama. Prema poslednjim podacima, inflacija iznosi 16,0% u Češkoj, 14,5% u Rumuniji, 13,9% u Poljskoj, a 10,7% u Mađarskoj. U zoni evra i SAD, međugodišnja inflacija je 8,8% i 8,6%, respektivno, što je za njih izuzetno visok procenat.
Srbija je sve integrisanija u globalne proizvodne i uslužne lance. Učešće spoljnotrgovinske razmene Srbije u BDP-u iznosi preko 115%, pri čemu se poslednjih desetak godina to učešće povećavalo iz godine u godinu, zbog činjenice da su i izvoz i uvoz rasli brže od ukupnog BDP-a.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Srbija zbog toga ima brojne koristi u pogledu ekonomskog rasta i razvoja, ali s druge strane, u ovom trenutku to, nažalost, omogućava i brže prelivanje cena iz međunarodnog okruženja na cene u Srbiji. To je situacija na koju nijedna mala zemlja, pa ni Srbija, ne može u velikoj meri da utiče. Može da ublaži posledice i da gleda da ono što je u njenoj moći drži pod kontrolom.
Ukoliko iz ukupne inflacije isključimo samo direktne efekte povećanja cena hrane i energenata, dolazimo do zaključka da bi se trenutna inflacija u Srbiji, umesto na nivou od 10,4%, gotovo izvesno kretala u granicama inflacionog cilja NBS koji iznosi 3±1,5%. Konkretno, od 10,4% kolika je bila međugodišnja inflacija u Srbiji u maju, zajednički doprinos cena hrane i energenata iznosi oko 7 procentnih poena.
Poređenja radi, prethodni periodi visoke inflacije u Srbiji (do 2012. godine) bili su samo delimično posledica povećane inflacije u međunarodnom okruženju, a najvećim delom posledica domaćih faktora – neodržive platnobilansne pozicije zemlje, deprecijacije deviznog kursa i celokupne makroekonomske, finansijske i fiskalne nestabilnosti u tom periodu.
Nepovoljnog dejstva tih faktora odavno nema, a jedini domaći faktori koji predstavljaju makroekonomski rizik jesu poljoprivredna sezona (koja je uvek rizik) i proizvodnja uglja i struje, koja nije na zadovoljavajućem nivou.
Na koliku stopu inflacije možemo da računamo u narednim mesecima, a na koliku do kraja godine?
Do kada će inflacija ostati na ovim nivoima zavisi u velikoj meri od nekoliko globalnih faktora koji dovode do visokog rasta cena širom sveta. To su pre svega poremećeni lanci snabdevanja i sukob u Ukrajini koji je doveo do dodatnog rasta već visokih cena energenata i hrane u svetu.
Naša procena u ovom trenutku je da bi vrhunac inflacije trebalo da bude u junu ili julu i, prema centralnoj projekciji, inflacija bi mogla da se nađe na nivou nešto iznad 11%. Računamo da bi od avgusta mogla polako da počne da se smanjuje, dok bi na kraju godine trebalo da opadne svakako ispod 10%, a mi vidimo da bi to moglo da bude i oko 9%.
Međutim, treba imati u vidu da su rizici projekcije izraženiji nego inače. Kretanje inflacije u narednim mesecima zavisiće i od ishoda poljoprivredne sezone. Ukoliko sezona u Srbiji i regionu bude dobra, realno je očekivati da povećane količine poljoprivrednih proizvoda izvrše pritisak na smanjenje cena hrane.
Koje mere sprovodi Narodna banka Srbije da bi smirila inflaciju?
Iako povišena, inflacija u Srbiji manja je od inflacije u većini drugih zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope. Tako nešto je pre deset ili petnaest godina bilo nezamislivo.
Pre svega time što čuva stabilnost deviznog kursa, ali i indirektno, time što je sprečila veći pad poslovnog i potrošačkog poverenja u zemlji i nije dozvolila da inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede porastu previše.
Pojedini ekonomisti takvu politiku deviznog kursa kritikuju, ali je stav i guvernera i ostalih članova izvršnog odbora i stručnih službi NBS da takva politika deviznog kursa Srbiji, u odnosu na eventualne nedostatke, donosi mnogo više koristi. To u svojim ocenama i izveštajima redovno potvrđuju i međunarodne finansijske institucije i rejting agencije.
Drugačija politika kursa imala bi najverovatnije ograničeni efekat na popravljanje spoljnotrgovinskog bilansa dok bi, sa druge strane, skoro izvesno imala značajne negativne efekte na finansijski sektor i poslovno, investiciono i potrošačko poverenje, čemu smo svedočili u periodu pre 2012. godine.
Takođe, Narodna banka na inflaciju utiče sve vreme i smanjenjem ekspanzivnosti monetarne politike, prvo povećanjem repo stope, a zatim i povećanjem referentne kamatne stope koja trenutno iznosi 2,5%.
Da li je zamrzavanje cena i ograničavanje marži naftnim kompanijama imalo efekta na inflaciju i šta bi se desilo ukoliko bi Vlada odlučila da ukine ove mere?
Ograničenje cena pojedinih prehrambenih proizvoda jeste svakako imalo određenih efekata na inflaciju, pre svega u pogledu upravljanja inflacionim očekivanjima, ali treba imati u vidu da je to mera socijalnog karaktera. Ta mera je doneta kako bi se slojevima stanovništva sa nižim dohotkom omogućilo da osnovne životne namirnice nabave po relativno prihvatljivoj ceni.
Takođe, treba imati u vidu da je reč o relativno malom broju proizvoda, čije ukupno učešće u indeksu potrošačkih cena nije veliko.
Osnovne životne namirnice (hleb, brašno, mleko, šećer i ulje) čine oko 4%, a derivati nafte oko 6% indeksa potrošačkih cena. Uzimajući sve to u obzir, naša je procena da ukidanje ovih ograničenja ne bi značajnije izmenilo projekciju inflacije.
Evropljane očekuju još više cene hrane, energenata, nafte, gasa, što će dovesti do još veće inflacije koja "jede" kupovnu moć građana. Nafta je ugrađena i u flaširanu vodu. Tako da se zapravo plaća nafta, a ne voda. Da li je ovo tačno?
Apsolutno. I ne samo u flaširanu vodu. Nafta čini veliki deo svakog proizvoda koji dolazi u plastičnoj ambalaži, jer se plastika dobija preradom sirove nafte. Pored toga, nafta je jedan od osnovnih sastojaka u proizvodnji guma, odeće, obuće i kozmetike.
Dve trećine sintetičkih materijala (poliester, najlon, elastin, akril i dr.) za proizvodnju odeće dobija se preradom sirove nafte. Isti je slučaj i sa najvećim delom jedinjenja koja se koriste u proizvodnji kozmetike (benzen, polietilen, propilen, propil-alkohol, butil-alkohol, parafin, mineralno ulje, toluen i dr.).
I nije ovo slučaj samo sa naftom. Dobar primer je i kukuruz. Preradom kukuruza dobija se kukuruzni skrob koji dalje postaje deo na hiljade različitih proizvoda.
Povrh svega toga, pored rasta svetske cene nafte i poljoprivrednih proizvoda, ono što je karakteristično za ovu krizu jeste i ogroman rast cene prirodnog gasa i ogroman rast cene struje na svetskim berzama. To nikada do sada, u ovoj meri, nije bio slučaj.
Kada je reč o ceni gasa, ona u principu treba da prati cenu sirove nafte sa određenim zakašnjenjem. U prethodnim epizodama rasta cene nafte, gas je znao da poskupi duplo, dok je tokom ove krize cena gasa povećana ne duplo, već pet, deset ili čak petnaest puta, u zavisnosti od perioda koji poredimo.
Sve to doprinosi inflaciji i upravo je taj deo uvozne inflacije (kojeg najčešće nismo svesni), jedan od najvećih problema sa kojima se suočavamo.
Ostavi komentar