Zvanični kurs Evra za dan 06.12.21. :: 117.5781 rsd
Tekst objavljen: 30.11.2021 15:55        


Referentne kamatne stope širom sveta su od početka pandemije, uglavnom, na minimumu. Taj trend se, ipak, menja, a kako će rast uticati na naše finansijske obaveze - saznajte iz ovog teksta

Kako će podizanje referentih stopa uticati na naše kredite i štednju?

Centralne banke širom sveta su tokom prošle godine smanjivale referente kamatne stope, kako bi što je više moguće, umanjile negativne posledice pandemije COVID-19 na državne ekonomije.

Mada pandemija i dalje traje, a sa njom i nesigurnost po pitanju ekonomskog oporavka, centralne banke pojedinih država su odlučile da podignu ključnu kamatnu stopu. Kako će to uticati na privredne tokove, kada možemo da očekujemo sličan potez Narodne banke Srbije i kako će to uticati na rate kredita i štednju građana - odgovore, sada već tradicionalno daje Nenad Gujaničić, glavni broker investicionog društva Momentum.


Pojedine centralne banke evropskih zemlja počinju da podižu referentnu kamatnu stopu. Banke kojih zemalja su u pitanju i kako to može da utiče na širu ekonomsku sliku u Evropi?

- Proteklih sedmica nekoliko centralnih banaka zemalja centralne Evrope (Češka, Poljska, Mađarska) pristupilo je podizanju ključne kamatne stope s obzirom na rastuće cene energenata, više nadnice i sve veće probleme kompanija u pronalaženju radnika. Sve ove zemlje, ali i druge na tlu Evrope, suočavaju se sa rekordnim nivoom inflacije u nekoliko decenija, a ove mere su jedan od najefikasnijih načina da se sputaju inflacioni pritisci.

Koliko situacija iz prethodnog pitanja utiče na Srbiju, na širem ekonomonskom planu?

- S obzirom na gorka iskustva sa inflacijom i aktuelnu stopu koja je premašila nivo od šest procenata i ovdašnja centralna banka morala bi ozbiljnije da razmotri podizanje ključne kamate koja se nalazi na istorijskom minimumu od jedan odsto. Naravno, s obzirom na neveliki monetarni suverenitet naše centralne banke, ključne odluke za kretanje ovdašnje inflacije ipak će doći od strane Evropske centralne banke.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE


Kako će sve to uticati na trenutne kamatne stope u bankama, pre svega kada su u pitanju krediti i štednja?

- Kada govorimo o rastu ključnih kamata koji će linearno povući i sve ostale kamatne stope, taj rast će verovatno biti postepen, samim tim i njegov uticaj na kretanje ostalih kamata neće biti momentalno dramatičan. Pod uslovom da glavne centralne banke u svetu ne oklevaju previše u suzbijanju inflacije što bi moglo da dovede do iznuđenih i naglih rešenja u promeni monetarne politike. Stoga bi i rast aktivnih i pasivnih kamata u bliskoj budućnosti trebalo da bude postepen.

Kada bi situacija sa podizanjem ref stope mogla da se desi u Srbiji?

- Zvaničnici Evropske centralne banke i dalje najavljuju da bi prvo podizanje kamata trebalo da usledi tek 2023. godine, demantujući prognoze brojnih analitičara da će ova centralna banka morati da se bori protiv inflacije povećanjem kamata već naredne godine. U svetlu ovih očekivanja moguće da će i ovdašnja centralna banka slediti Brisel pre nego što će proaktivno delovati.

Da li će to povećanje biti toliko da bi krediti postali osetnije skuplji, a štednja ponovo nešto isplativija?

- Poslednjih deset godina, sa kratkim izuzecima, predstavljaju period neobičajeno niskih kamata u ključnim svetskim privredama. Ovo vreme osim niskih kamata obeležile su i masivne monetarne intervencije koje su naročito intezivirane nakon izbijanja pandemije. Sve ovo je dovelo do velikih anomalija na polju kamata što je svakako nanelo velike štete institutu štednje bez koje nema ni investicija. Stoga je sasvim normalno i poželjno da ovaj period nultih i negativnih kamata postepeno bude zamenjen investicionim ambijentom u kome će štednja biti stimulativna, a samim tim stvarana akumulacija za nova ulaganja - zaključak je Nenada Gujaničića.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
kamatne stope kamatne stope krediti kamatne stope štednja referenta kamatna stopa ekonomska kriza pandemija Narodna banka Srbije Nenad Gujaničić

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana