Visoke cene nekretnina i skupi krediti odlažu osamostaljivanje u Srbiji i Evropi, i pored državnih olakšica i subvencija
Kupovina prve nekretnine danas predstavlja jedan od najvećih izazova za mlade. Mnogi smatraju da će rešavanjem ovog pitanja prevazići veliki deo svojih problema, ali do toga nije lako doći. Sve veće cene kvadrata, rast inflacije i nepovoljni uslovi zaduživanja glavni su izazovi za mlade ne samo u Srbiji, već i širom Evrope. Zbog toga mnogi odlažu rešavanje ovog pitanja, što se odražava i na statistiku koja pokazuje koliko dugo mladi ostaju u roditeljskom domu.
Prema podacima evropske agencije za statistiku Eurostat za 2023. godinu, prosečna starost kada mladi napuštaju roditeljski dom u Evropskoj uniji iznosi 26 godina. Međutim, postoje značajne razlike od zemlje do zemlje. U Finskoj, Švedskoj i Danskoj mladi obično odlaze već sa 20 ili 21 godinom, dok u Hrvatskoj, Slovačkoj, Grčkoj, Španiji, Bugarskoj i Italiji to uglavnom ne bude pre tridesete godine.
U Hrvatskoj mladi ostaju u roditeljskom domu najduže - prosečno do 30,2 godine. Slede Slovačka sa 29,6 i Španija sa 29,4 godine. Nasuprot tome, najbolje rangirane zemlje su Finska, Danska i Švedska, gde mladi odlaze sa roditeljima već sa 20 ili 21 godinom.
Podaci OECD-a pokazuju da je ukupan broj mladih odraslih koji i dalje žive sa roditeljima posebno visok u južnoj Evropi. Italija ima najviši procenat – čak 80% osoba uzrasta od 20 do 29 godina ne živi samostalno, zatim Grčka sa 78%, Španija sa 77% i Portugal sa 76%.
Kada je u pitanju Srbija, situacija je slična regionalnom trendu. Prema Eurostatu, mladi u Srbiji napuštaju roditeljski dom prosečno sa 30,4 godine. Razlozi za ovako kasno osamostaljivanje su pre svega ekonomski: duže školovanje, teškoće u pronalaženju posla i visoke cene nekretnina. Društveni faktori i porodični obrasci takođe utiču na odluku da mladi duže ostanu kod roditelja.
Pored ekonomskih razloga, mentalitet i kulturne vrednosti takođe igraju ulogu. U nekim delovima Evrope porodice ohrabruju mlade da ranije postanu samostalni, dok u drugim slučajevima podstiču duži ostanak kod kuće. U Srbiji je posebno važno to što školovanje traje duže nego u mnogim evropskim zemljama, a mladima je često teško da pronađu posao i priušte sopstveni stan. Zbog toga se odlučuju da žive kod roditelja ili da plaćaju skupe kirije.
PREPORUKA
Šta se dešava na tržištu nekretnina u 2026. godini?
vest
Kako obični građani mogu da zarade i dođu do stana po povoljnijoj ceni
savet
Koliko će vredeti vaš stan za 10 godina? Možete odlično da zaradite brže nego što mislite
istrazivanja
Kako Evropa pomaže mladima?
Kupovina prve nekretnine predstavlja izazov za mlade širom Evrope, ali mnoge zemlje prepoznaju važnost podrške ovoj populaciji kroz subvencije, povoljne kredite i poreske olakšice.
U Francuskoj je primer Prêt à Taux Zéro (PTZ)- subvencionisani stambeni kredit sa nultom kamatnom stopom, koji omogućava mladima da otplaćuju samo glavnicu duga bez kamata. Program je posebno fokusiran na stanove u regionima sa visokim troškovima stanovanja, a u 2021. godini preko 110.000 novoizgrađenih stanova kupljeno je putem ovog programa.
U Italiji država kroz Fondo di Garanzia Prima Casa garantuje do 80% hipoteke mladima do 36 godina, uz dodatne poreske olakšice.
Na sličan način, Nemačka nudi program Baukindergeld i povoljne kredite preko KfW banke, dok Holandija nudi Starterslening, a Norveška program Startlån sa subvencionisanim kamatama.
U istočnoj Evropi, Mađarska imai CSOK program koji mladim porodicama omogućava nepovratna sredstva do 30.000 evra, dok Češka subvencioniše kupovinu stanova u manjim gradovima.
Poljska je imala program Rodzina na Swoim (Porodica na svom) koji je subvencionisao kamate na stambene kredite za mlade parove, ali efekti programa nisu bili u potpunosti pozitivni - doveo je do rasta cena nekretnina u bogatijim područjima.
Podrška mladima sa niskim prihodima Eurofound izveštava da mnoge zemlje EU imaju programe finansijske podrške koji nisu isključivo namenjeni mladima, ali ih oni mogu koristiti ako spadaju u domaćinstva sa niskim prihodima.
Kipar: podrška za kamate na hipoteku za domaćinstva sa minimalnim prihodima.
Luksemburg: subvencionisane kamate od 0,575% do 2,45% za hipotekarne kredite do 175.000 evra, zavisno od prihoda i strukture domaćinstva.
Malta: socijalni zajmovi do 167 evra mesečno za nekretnine do 140.000 evra; gotovo 40% korisnika su samohrani roditelji.
Grčka: subvencionisanje do 80% rate kredita na period od 15 meseci za domaćinstva sa prihodima do 21.000 evra, za nekretnine do 180.000 evra.
Bugarska: podrška za plaćanje hipoteka za mlade porodice i profesionalce na početku karijere.
Hrvatska: od 2017. mladi do 45 godina imaju pravo na subvenciju za hipoteku do 100.000 evra; prosečan korisnik ima 32 godine i mesečnu podršku od 125 evra za kredit od 75.000 evra.
Ovi programi predstavljaju dodatnu pomoć mladima da lakše dođu do prve nekretnine, ali izazovi ostaju, naročito kada je u pitanju balans između rasta cena nekretnina i dostupnih subvencija.
Ostavi komentar