U susednoj Crnoj Gori za samo dva meseca inflacija je “pala” sa 15,1 na 8,6 odsto, a očekuje se da će se trend pada nastaviti do kraja godine. U Srbiji pak inflacija veoma sporo pada – u aprilu se sa 16,1 odsto smanjila tek za jedan procenat i došla na nivo od 15,1
Novinari portala Nova S zato su pitali stručnjake kako je Crnoj Gori uspelo da tako brzo sroza inflaciju i može li Srbija nešto da preuzme i primeni iz te lekcije.
Jedna od mera za usporavanje inflacije u Srbiji bila je zamrzavanje cena osnovnih životnih namirnica, mesa i goriva. Neke od tih mera i dalje su na snazi, ali su mleko i meso “otpali” sa liste, a ono što je potom usledilo dobar je pokazatelj da ovakve mere nisu dobre na duge staze – nakon nekoliko meseci stagniranja, cene ovih proizvoda drastično su skočile.
U “komšiluku”, Crnoj Gori, Vlada je u martu, u saradnji sa marketima, kreirala “antiinflacionu korpu”, u koju je “smestila” 25 proizvoda I ograničila im cene, a marketi su potom mogli da biraju da li će učestvovati u ovoj akciji, kao i koje proizvode iz korpe će prodavati po ograničenim cenama.
Pre uvođenja ove mere, februarska inflacija u Crnoj Gori iznosila je 15,1 odsto. Potom, u martu – 10,5. Na jednocifreni nivo, od 8,6 odsto, inflacije je došla u aprilu.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Da li je za to odgovorna antiinflaciona korpa?
Profesor Ekonosmkog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije dr Dejan Šoškić kaže da je „antinflatorna korpa“ mogla da pomogne u obaranju crnogorske inflacije, ali da postoje i neki jači razlozi koji su uticali na to.
“Ključni razlozi su pad cena nafte i hrane na svetskim tržištima, efekat baze, to jest dolazak u doba godine kada je, u isto vreme prošle godine, inflacija bila visoka, i odsustvo ekspanzivne fiskalne i monetarne politike”, tvrdi on.
Fiskalna politika o kojoj Šoškić govori odnosi se na pribavljanje novca u državnu kasu i raspoređivanje njegovog trošenja, dok se monetarna odnosi na kontrolu ponude novca od strane centralne banke.
“Takođe, Crna Gora ima relativno malo, ali uzorno slobodno i konkurentno tržište, tako da su tamo mnogi proizvodi jeftiniji nego u Srbiji, a povremeno su i neki proizvodi iz Srbije koji se prodaju u Crnoj Gori jeftiniji nego kod nas”, dodaje on.
Sagovornik “Nove” takođe objašnjava i da je Crna Gora imala znatno višu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od Srbije. “Stoga je moguće da i u domenu ‘ponude’ ima zasluge za nižu inflaciju”, kaže on.
Ostavi komentar