Kako se novac stečen kriminalom pretvara u naizgled legalnu zaradu, koje transakcije banke moraju da prijave i koliko Srbija poštuje međunarodne standarde za sprečavanje pranja novca?
Novac stečen kriminalom može da prođe kroz naizgled legalne poslove, završi na bankovnim računima, a zatim bude iskorišćen za kupovinu nekretnina, automobila ili ulaganje u kompanije. Upravo zato banke i druge finansijske institucije imaju obavezu da proveravaju ko uplaćuje novac, odakle sredstva potiču i da li transakcije imaju ekonomsko opravdanje. Međunarodni standardi, prema istraživanju Kamatice, precizno određuju kako se takve zloupotrebe sprečavaju, a Srbija je obavezna da ih primenjuje kroz svoje propise.
Šta je pranje novca?
Pranje novca podrazumeva prikrivanje nezakonitog porekla imovine stečene izvršenjem krivičnog dela, kako bi ona izgledala kao da potiče iz legalnih izvora. Najjednostavnije rečeno, osoba koja je novac stekla kriminalom pokušava da ga uvede u legalne finansijske tokove i prikrije njegovo stvarno poreklo.
Uobičajeno se razlikuju tri faze:
- ulaganje nezakonitog novca u finansijski sistem,
- prikrivanje njegovog porekla kroz različite transakcije
- integracija u legalnu ekonomiju.
Međutim, nije neophodno da sve tri faze postoje u svakom slučaju da bi određene radnje predstavljale pranje novca.
Kako to izgleda u praksi?
Zamislimo hipotetičku situaciju u kojoj vlasnik ugostiteljskog objekta raspolaže sa 100.000 evra gotovine stečene kriminalnom aktivnošću. Njegov restoran ostvaruje stvarne prihode, ali vlasnik u poslovnim evidencijama namerno prikazuje i promet koji se nikada nije dogodio, kako bi deo nezakonitog novca predstavio kao legalnu zaradu. Tako se u dokumentaciji pojavljuje prihod koji nije nastao prodajom hrane i pića. Ukoliko takav novac zatim dospe na račun firme, a kasnije bude prikazan kao dobit ili iskorišćen za kupovinu imovine, može se stvoriti privid zakonitog porekla. Upravo takve situacije pokazuju zašto nije dovoljno da banka samo evidentira uplatu. Važno je da proceni da li iznos, poreklo sredstava i obrazac transakcija odgovaraju stvarnom poslovanju klijenta. Ovo je pojednostavljen, izmišljen primer.
Stvarni postupci dokazivanja pranja novca obuhvataju mnogo širu proveru poslovnih knjiga, finansijskih tokova i povezanih lica.
Ko određuje međunarodna pravila?
Glavnu ulogu ima međunarodno telo FATF (Financial Action Task Force), koje je uspostavilo 40 preporuka za sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje. Preporuke su ažurirane u junu 2026. godine i predstavljaju globalni standard koji države treba da ugrade u svoje propise.
Među najvažnijim zahtevima su:
- Provera identiteta klijenata i stvarnih vlasnika kompanija.
- Utvrđivanje svrhe poslovnog odnosa
- Praćenje transakcija
Primena strožih kontrola kada postoji povećan rizik. Prijavljivanje sumnjivih aktivnosti nadležnim institucijama. Čuvanje dokumentacije i saradnja sa istražnim organima. Posebno je važan princip da se kontrola ne zasniva samo na visini transakcije, već na ukupnom riziku.
Kada banka mora da reaguje?
Prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, obveznici u Srbiji, uz propisane izuzetke, prijavljuju Upravi za sprečavanje pranja novca gotovinske transakcije od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti. Međutim, sumnjiva transakcija mora da bude prijavljena bez obzira na iznos. To znači da i uplata od 1.000 evra može zahtevati proveru i prijavljivanje ako postoje osnovi sumnje, dok uplata od 20.000 evra nije sama po sebi dokaz nezakonitog poslovanja.
Za menjačnice važi poseban prag - pri transakciji od 5.000 evra ili više, uključujući međusobno povezane transakcije, obavezno se primenjuju mere poznavanja i praćenja stranke. Pored toga, zakon propisuje da prodavci robe, nepokretnosti i pružaoci usluga ne smeju da prime gotovinsko plaćanje od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, pod uslovima određenim zakonom. Takva plaćanja moraju se obaviti preko bankovnog računa.
PREPORUKA
Čeka nas zabrana plaćanja gotovinom? Evo kakva se to nova pravila spremaju sledeće godine
vodic
Novo pravilo za plaćanje kešom - Obavezna identifikacija
vest
Uvodi se gornja granica za plaćanje gotovinom - Svi koji odlaze ovde treba to da znaju
vest
Primer: Građanin donosi 30.000 evra u banku
Kamatica je uzela primer građanina koji dolazi u banku i želi da uplati 30.000 evra gotovine na svoj račun. Banka mora da primeni propisane mere poznavanja i praćenja klijenta, a u zavisnosti od okolnosti i rizika može zahtevati dokaz o poreklu sredstava. Ako je novac, na primer, dobijen prodajom automobila, nasledstvom ili ranijom štednjom, odgovarajuća dokumentacija može pomoći da se objasni njegovo poreklo. Pošto je reč o gotovinskoj transakciji koja prelazi 15.000 evra, banka je, uz zakonom propisane izuzetke, dužna da podatke dostavi Upravi za sprečavanje pranja novca. Takva prijava ne znači da je građanin osumnjičen za krivično delo, već da se sprovodi zakonska kontrola finansijskih tokova. Ukoliko postoje dodatne sumnjive okolnosti, banka mora da postupi u skladu sa posebnim pravilima za prijavljivanje sumnjivih transakcija.
Kako je Srbija ocenjena?
Međunarodno telo MONEYVAL, koje deluje u okviru Saveta Evrope, ocenilo je usklađenost Srbije sa međunarodnim standardima u izveštaju koji se odnosi na evaluaciju iz 2025. godine. Prema pojedinačnim ocenama 40 FATF preporuka, Srbija je imala 13 potpuno usaglašenih, 23 uglavnom usaglašene i četiri delimično usaglašene preporuke. Kada je reč o praktičnoj delotvornosti, značajan nivo ostvaren je u sedam od 11 oblasti, dok je u četiri ocena bila umerena.
MONEYVAL je kao važne rizike za Srbiju prepoznao organizovani kriminal, korupciju, poreske utaje i moguće zloupotrebe nekretnina i pravnih lica. To pokazuje da postojanje propisa nije jedino merilo uspešnosti. Važno je i koliko efikasno nadležne institucije otkrivaju sumnjive tokove novca, sprovode istrage i oduzimaju imovinu stečenu kriminalom.
Zašto je ovo važno za građane?
Pranje novca nije samo problem finansijskih institucija. Nezakoniti kapital može da utiče na tržište nekretnina, konkurenciju među firmama i poverenje građana u bankarski sistem. Istovremeno, zakonite kontrole mogu značiti da građani prilikom većih ili neuobičajenih transakcija moraju da dostave dodatnu dokumentaciju.
Zato je važno razlikovati dve stvari:
- provera porekla novca nije optužba za kriminal
- odsustvo provere u rizičnim situacijama može omogućiti ozbiljne finansijske zloupotrebe.
Suština međunarodnih standarda jeste da se iza svake značajne ili sumnjive finansijske operacije može utvrditi ko raspolaže novcem, odakle on potiče i da li postoji zakonito i ekonomski opravdano objašnjenje transakcije
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar