Od nekoliko hiljada dinara do višemilionskih transakcija - toliki je raspon iznosa za koje korisnici platforme ECD.rs kupuju i prodaju kriptovalute. Interesovanje, prema rečima Marka Matanovića, direktora ECD.rs, prve kripto platforme u Srbiji, traje u kontinuitetu, a među korisnicima su i građani i kompanije.
Međutim, uz pitanje koliko se ulaže, otvara se i drugo: da li se preko kriptovaluta novac može prebaciti u inostranstvo i prikriti njegovo poreklo?
Matanović kaže da se na njihovoj platformi svakodnevno registruju novi korisnici, dok se već duže vreme obavlja više stotina transakcija dnevno.
- U poslednjih osam godina rada, svakog dana pojavio se barem jedan novi korisnik na našoj platformi, a mnogo češće taj broj je dvocifren. U zavisnosti od aktuelnih okolnosti vezanih za kriptovalute ili druge sfere ekonomije, mesečno bude nekoliko stotina novoregistrovanih korisnika - navodi Matanović.
Ponuda se u međuvremenu proširila, što je, objašnjava naš sagovornik, privuklo i korisnike sa drugačijim pristupom investiranju.
- Otkad pored kriptovaluta u ponudi postoje i tokenizovano zlato i akcije, do nas dolazi i segment nešto konzervativnijih ljudi. Motiv su diversifikacija i investiranje. Iznosi su različiti, od nekoliko hiljada dinara do višemilionskih transakcija. Važan korisnički segment, pored fizičkih lica, jesu i kompanije koje su shvatile da kroz kriptovalute mogu da podignu nivo efikasnosti svog poslovanja - kaže Matanović za Dnevnik.
Na pitanje u kojoj meri građani kriptovalute koriste za prenos sredstava iz Srbije u inostranstvo, odgovara da najveći broj korisnika kupuje kriptovalute kako bi ih sačuvao i eventualno prodao kada mu novac zatreba ili kada proceni da je trenutak povoljan.
- Neki korisnici kriptovalute koje kupe kod nas šalju na strane kripto berze jer žele da se bave ozbiljnijim dnevnim trgovanjem. Nakon toga ih, ipak, najčešće unovčavaju u Srbiji - objašnjava on.
Prodaja kriptovaluta u inostranstvu i uplata tako dobijenog novca na račun u drugoj državi, prema njegovim rečima, podrazumevaju provere na više nivoa. Obaveze zavise od propisa države u kojoj se transakcija obavlja, a za prijem novca potreban je i odgovarajući račun.
- Pri kupovini kriptovaluta korisnik ostavlja svoje podatke na platformi u Srbiji. Ako su iznosi veći, obavezna je provera porekla imovine. Na stranoj kripto platformi na kojoj prodaje kriptovalute, a zatim i u finansijskoj instituciji u inostranstvu u kojoj želi da primi novac od prodaje, ponovo prolazi provere. One mogu biti drugačije u zavisnosti od države u kojoj te institucije posluju - kaže Matanović.
Naš sagovornik ističe da svaki korisnik njihove platforme prolazi propisani postupak aktiviranja naloga.
- Imamo zakonom utvrđene obaveze provere porekla sredstava i pri kupovini i pri prodaji kriptovaluta. U kompaniji postoje ovlašćeno lice za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma i njegov zamenik, koji se svakodnevno bave tom problematikom - navodi on.
Evropski transferi premašili 2.600 milijardi dolara
Tržište kriptovaluta dugo su pratile rezerve dela javnosti, pre svega zbog velikih oscilacija cena i nepoverenja u sigurnost takvog ulaganja. Iako ti rizici nisu nestali, kriptoimovina sve više pronalazi mesto i u portfeljima kompanija i velikih investitora, kao jedan od načina diversifikacije ulaganja.
O razmerama evropskog kriptotržišta govori procena kompanije za analizu blokčejna „Čejnalisis“: od jula 2024. do juna 2025. vrednost kriptoimovine primljene u Evropi premašila je 2.600 milijardi dolara, što je rast od 42 odsto u odnosu na prethodni dvanaestomesečni period.
PREPORUKA
Koje su digitalne valute među najvećim gubitnicima? Neke beleže ogroman pad
vest
Token nazvan po čuvenoj političkoj aferi stiže 9. septembra - Lansira ga sin bivšeg predsednika SAD
vest
Širi se nova prevara na internetu - Čovek već ostao bez 20.000 € zbog jedne greške
vest
Ova procena obuhvata širi evropski region, uključujući Rusiju i Ujedinjeno Kraljevstvo. Reč je o vrednosti transfera zabeleženih na blokčejnu, a ne o iznosu novih ulaganja ili isključivo o berzanskoj kupoprodaji. Prema njegovim rečima, kupovina kriptovaluta za veće gotovinske iznose na njihovoj platformi nije moguća.
- Praktično, kriptovalute mogu da se kupe samo s proverenog bankovnog računa korisnika. Postoji niz indikatora koji se prate i koji u različitim kombinacijama nameću različito postupanje same finansijske institucije. Javni funkcioneri i njihove transakcije kod svih finansijskih institucija predmet su posebne pažnje i dodatnih provera - ističe Matanović.
Predstavu o kriptovalutama kao sredstvu za prikrivanje porekla imovine i prenos novca van domašaja institucija smatra prenaglašenom. Po njegovoj oceni, odgovorno sprovođenje propisanih provera znatno smanjuje mogućnost zloupotreba.
- Ako se kriptovalute kupuju ili prodaju preko pružaoca usluga koji odgovorno obavlja svoje zakonske obaveze, šanse za ozbiljne finansijske manipulacije svedene su na minimum. Te šanse nisu veće nego kroz bankarski sektor - ocenjuje naš sagovornik.
Kao dodatnu mogućnost za praćenje kretanja sredstava izdvaja samu tehnologiju na kojoj se kriptovalute zasnivaju.
- Blokčejn tehnologija ostavlja neizbrisiv trag transakcija. Istovremeno, istorija transakcija ne može se menjati - naglašava Matanović.
Ipak, trag transakcije nije isto što i podatak o identitetu njenog učesnika. Kod bitkoina su transakcije javno vidljive, ali su zabeležene preko adresa koje same po sebi ne otkrivaju ime vlasnika. Njihovo povezivanje sa konkretnim osobama zahteva dodatne podatke, uključujući one koje prikupljaju platforme tokom provere korisnika.
Mogućnost praćenja transakcija može da pomogne u istragama, ali ne garantuje povraćaj ukradenih sredstava niti isključuje zloupotrebe.
Poseban rizik predstavlja bezbednost platformi na kojima se kriptoimovina čuva. Na to podseća i napad na Bajnans od 29. oktobra, u kojem je, prema izveštaju same kompanije objavljenom 3. novembra, zloupotrebljen pristup internom servisu za potpisivanje transakcija. Bajnans je saopštio da će pokriti finansijski gubitak. Ovaj slučaj pokazuje da provere identiteta i porekla novca, iako važne za sprečavanje finansijskih zloupotreba, same po sebi ne pružaju zaštitu od hakerske krađe.
Ostavi komentar