Analitičari Goldman Sahsa izneli su svoja predviđanja za očekivani oporavak u evrozoni, ističući da veruju da će Evropska centralna banka ukinuti svoje neviđene mere podsticaja, a takođe sugerišući da se na mere štednje više neće moći da pouzdaju
Ulagači u Evropi fiksirani su na ono što će ECB preduzeti u smislu podsticaja, posebno nakon što su Federalne rezerve u Sjedinjenim Državama prošle nedelje povisile svoja očekivanja o inflaciji i predvidele nova povećanja stopa za 2023. godinu.
U razgovoru za CNBC-ev “Street Signs Europe” u ponedeljak, Sven Jari Sten, glavni evropski ekonomista u Goldman Sahsu, rekao je da bi najnovije stajalište Feda “trebalo da učini Upravno veće [ECB] sigurnijim da može početi smanjivati otkup PEPP-a kasnije ove godine”.
ECB je uveo novi program otkupa obveznica nakon pandemije koronavirusa, nazvan Program hitne pandemijske kupovine. Trenutno bi trebao trajati do marta 2022. godine i iznositi 1,85 triliona eura (2,2 triliona dolara).
- Mislimo da će odstupiti od programa kupovine PEPP-a na sastanku u septembru, prelazeći u četvrto tromesečje, rekao je Sten, dodajući takođe da Upravno veće ne žuri da sledi Fed u ubrzavanju izlaznog rasporeda.
Goldman Sahs je prošle nedelje procenio rast BDP-a od 5,4 odsto za evrozonu ove godine, iznad konsenzusa, uprkos napretku u programima vakcinacije.
Međutim, još uvek postoji zabrinutost da inflacija neće porasti na željeni nivo za ECB, uprkos ponovnom otvaranju kroz koje prolaze različite ekonomije evra. Stoga bi bila potrebna kontinuirana podrška centralne banke koja kao ključni cilj koristi inflaciju.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Goldman očekuje samo “postupno povećanje” temeljne inflacije na 1,5 odsto u četvrtom kvartalu ove godine. Mandat ECB-a je da se osiguraju stabilnost cena sa ciljem inflacije od “blizu, ali ispod 2 odsto”.
Pandemija koronavirusa takođe je videla kako su vlade pojačale svoju fiskalnu podršku i olabavile svoje proračune – pristup koji je naglo bio u suprotnosti s merama štednje koje je evrozona primienila nakon globalne finansijske krize 2008. godine.
Ovaj pristup bio je moguć, jer je svih 19 država eura odlučilo privremeno da ukine budžetska pravila EU kako bi imale prostora za više trošenja i smanjile ekonomski šok pandemije. Međutim, 19 zemalja treba razgovarati o reviziji budžetskih pravila EU, koje neki smatraju previše restriktivnim i zastarelim.
- Očekujemo da će se verzija fiskalnih pravila primjenjivati od 2023. nadalje … Međutim, imamo četiri fiskalna razloga za mišljenje da povratak fiskalnoj konsolidaciji neće biti iznenađujuće brz kao nakon GFC-a i tokom krize u eurozoni, napisali su analitičari Goldman Sachsa prošle nedjelje.
Ostavi komentar