Zvanični kurs Evra za dan 28.07.21. :: 117.5637 rsd
Tekst objavljen: 18.06.2021 16:05        


Institut IFO iz Minhena izjasnio se protiv generalnog preseljenja proizvodnih kompanija nazad u Nemačku i vladinih intervencija u pogledu lanaca dobavljača

Kakve su prognoze za nemačku privredu posle pandemije?


Umesto toga, izvori snabdevanja nemačke privrede trebalo bi da na međunarodnom nivou postanu raznovrsniji, a postizanje ovoga iziskuje još dublju integraciju jedinstvenog evropskog tržišta i snažniju Svetsku trgovinsku organizaciju, ocenjuje Lisandra Flak, direktorka IFO-vog centra za međunarodnu ekonomiju.

Nemačka ekonomija ima više koristi nego gotovo bilo koja druga privreda od otvorenih globalnih tržišta, konstatuje Flak u članku objavljenom u časopisu tog Instituta.

Nemački bruto izvoz, kako dodaje, uključuje udeo od 21 odsto strane dodate vrednosti. Samo za Kinu ova cifra iznosi 17 procenata, dok je za SAD ona na nivou od 9 odsto, navodi Flak, prema sažetku članka koji je IFO dostavio Tanjugu.

Pored toga, nešto više od 30 odsto nemačke dodate vrednosti izvozi se u inostranstvo. Kod nemačkog proizvodnog sektora ta brojka raste na nekih 60 procenata. Samo potražnja iz drugih zemalja EU učestvuje sa 20 procenata u ukupnoj dodatoj vrednosti koju ostvaruje industrija u Nemačkoj, potražnja iz SAD učestvuje sa 9 odsto, a iz Kine sa 6 procenata. Ostatak sveta ima udeo u ovome od 25 odsto.

Opšti povratak lanaca dobavljača u Nemačku rezultirao bi velikim gubicima prihoda, dodaje Flak.

Iz tog razloga, vlada bi, kako ističe, generalno trebalo da se uzdrži od intervenisanja u dizajniranju lanaca snabdevanja. Svaka intervencija treba da se zasniva na jasnim kriterijumima i da bude zakonski usklađena sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, piše Flak.

Ona tvrdi da strateški sporazumi o slobodnoj trgovini, poput onog između EU i Merkosura (južnoameričkih zemalja), pružaju mogućnost za snižavanje trgovinskih troškova i smanjenje zavisnosti od pojedinačnih zemalja.

Jačanje strateških rezervi na nacionalnom ili evropskom nivou ili sklapanje ugovora sa kompanijama za odgovarajuće rezervne kapacitete takođe mogu biti isplativi načini da se obezbedi sigurnost snabdevanja, mišljenja je Flak.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE


U tome važnu ulogu treba da igra EU, navodi i ukazuje da 67 procenata uvezene robe iz pet ili manje zemalja dobavljača potiče iz drugih zemalja članica EU. Stoga je, kaže, važno ojačati jedinstveno evropsko tržište.

Naglašava da potencijal integracije naročito nije iscrpljen u slučaju prekograničnih usluga.

"Često nedostatak harmonizacije, neadekvatna primena zakona EU i birokratske prepreke stoje na putu ekonomskoj integraciji. Posebnu pažnju treba posvetiti i stvaranju potpuno integrisanog evropskog tržišta digitalnih usluga", zaključuje Lisandra Flak, direktorka za međunarodnu ekonomiju u IFO-u.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Nemačka nemačka privreda nemačka ekonomija pandemija

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana