Sukob između Izraela i Irana obnovio je interesovanje Pekinga za "Moć Sibira 2", navodi "Volstrit džornal"
Kinesko interesovanje da učestvuje u izgradnji ruskog gasovoda "Snaga Sibira 2", koji bi isporučivao gas preko Mongolije, pojačalo se nakon izbijanja sukoba između Irana i Izraela, objavio je "Volstrit džornal", pozivajući se na izvore u Pekingu.
Planirani mega cevovod bi omogućio isporuku do 50 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje iz severne Rusije u Kinu preko Mongolije.
U tekstu se navodi da je nedavni iransko-izraelski sukob izazvao zabrinutost u kineskoj vladi oko pouzdanosti snabdevanja naftom i gasom sa Bliskog istoka, što je podstaklo kreatore politike da istraže alternativne izvore energenata.
Kina uvozi oko 30 odsto svog gasa kao tečni prirodni gas (LNG) iz Katara i UAE preko Ormuskog moreuza – rute za oko 20 procenata svetske nafte – koju je Iran pretio da će zatvoriti kao odgovor na američke napade.
Kineske rafinerije takođe su postale zavisne od jeftine iranske sirove nafte, a analitičari procenjuju da preko 90 posto teheranskog izvoza nafte sada ide u Kinu – uprkos američkim sankcijama usmerenim na ograničavanje prodaje nafte zemlje u inostranstvu.
"Eskalacija tenzija na Bliskom istoku podvlači ozbiljne posledice potencijalne blokade u Ormuskom moreuzu", rekao je Vej Sjong, šef istraživanja gasa za Kinu u kompaniji "Ristad". Blokada ove tačke mogla bi da izazove veliku promenu u snabdevanju Pekinga tečnim prirodnim gasom, pri čemu bi zemlja "prešla iz situacije sa previše ugovora u situaciju sa deficitom u snabdevanju".
Čak i uz prekid vatre, nedavni sukob je podstakao Peking da traži alternativne izvore energenata, kažu analitičari i zvaničnici. Kina, takođe, želi da poveća uvoz nafte iz Rusije, koja im već isporučuje oko petinu svoje sirove nafte. Moskva, zauzvrat, nastavlja rad na projektu dok nastoji da diverzifikuje svoja tržišta za izvoz energenata usred zapadnih sankcija i smanjene evropske potražnje.
Gasovod "Snaga Sibira 2" se u Pekingu vidi kao strateški potez za dalju diverzifikaciju snabdevanja i jačanje energetske bezbednosti u uslovima rastuće geopolitičke neizvesnosti, navodi se u tekstu.
"Nestabilnost i nepredvidivost vojne situacije pokazale su kineskom rukovodstvu da stabilno snabdevanje kopnenim gasovodima ima geopolitičke koristi", rekao je Aleksandar Gabujev, direktor Karnegi centra za Rusiju i Evroaziju i stručnjak za odnose Kine i Rusije. "Rusija bi mogla imati koristi od toga."
Ekonomska saradnja Rusije i Kine nastavila je da raste uprkos sveobuhvatnim zapadnim sankcijama, a bilateralna trgovina je dostigla rekordnih 245 milijardi dolara u 2024. godini.
Ostavi komentar