Od trenutka otvaranja stečaja direktor gubi upravljačka prava, radnicima može prestati radni odnos, a poverioci se namiruju po strogo utvrđenom redosledu – evo kako izgleda ceo postupak.
Kada preduzeće u Srbiji više ne može da izmiruje svoje obaveze, stečaj postaje mehanizam kojim se pokušava zaštititi imovina i obezbediti što veća naplata poverilaca. Ipak, otvaranje stečaja ne znači nužno i kraj poslovanja - firma može biti ugašena kroz bankrotstvo, ali može dobiti i novu šansu kroz reorganizaciju.
Stečajni postupak vodi nadležni Privredni sud, dok nadzor nad radom stečajnih upravnika obavlja Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU).
Prema Zakonu o stečaju, postoje dva osnovna puta:
- bankrotstvo, koje podrazumeva prodaju imovine i namirenje poverilaca,
- i reorganizacija, kroz koju dužnik može nastaviti poslovanje prema usvojenom planu.
Kada firma mora u stečaj?
Zakon prepoznaje četiri razloga za otvaranje stečajnog postupka:
- trajnija nesposobnost plaćanja,
- preteća nesposobnost plaćanja,
- prezaduženost,
- nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije.
Posebno je važna situacija kada firma više ne može redovno da plaća svoje obaveze. Smatra se da postoji trajnija nesposobnost plaćanja ako je preduzeće potpuno obustavilo sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana, odnosno ako ne može da izmiri novčane obaveze u roku od 45 dana od dospelosti. Predlog za pokretanje stečaja mogu podneti sam dužnik, poverilac ili likvidacioni upravnik.
Direktor više ne odlučuje - upravljanje preuzima stečajni upravnik
Jedan od najvećih preokreta nastaje onog trenutka kada Privredni sud donese rešenje o otvaranju stečaja. Direktor i organi upravljanja tada prestaju da imaju upravljačka i zastupnička ovlašćenja, a vođenje poslovanja preuzima licencirani stečajni upravnik.
Menja se i način raspolaganja novcem. Postojeći računi se zatvaraju, a otvara se novi račun stečajnog dužnika preko kojeg se obavljaju finansijske transakcije u postupku.Istovremeno se obustavljaju izvršni i parnični postupci koji se vode protiv stečajnog dužnika, dok se pravila o obračunu kamata menjaju u skladu sa Zakonom o stečaju.
Šta se dešava sa radnicima?
Za zaposlene je stečaj posebno težak trenutak. Otvaranje stečaja predstavlja zakonski razlog za otkaz ugovora o radu. Stečajni upravnik obaveštava Nacionalnu službu za zapošljavanje, ali deo zaposlenih može biti zadržan ukoliko je neophodno da se završe započeti poslovi ili sprovedu aktivnosti važne za stečajni postupak.
Radnici, međutim, nisu potpuno bez zaštite. U postupku namirenja postoji prvi isplatni red, u kojem se nalaze određena potraživanja zaposlenih - između ostalog neisplaćene minimalne zarade za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečaja, uz pripadajuću kamatu, kao i doprinosi za PIO na najnižu osnovicu za određeni period.
Ko prvi dobija novac od prodaje imovine?
Novac dobijen prodajom imovine ne deli se proizvoljno. Poverioci se namiruju prema zakonom utvrđenom redosledu. Najpre se namiruju troškovi stečajnog postupka i obaveze stečajne mase, a zatim poverioci prema isplatnim redovima.
PREPORUKA
Propao pokušaj spasavanja giganta SFRJ - Preduzeće vredno 112 miliona evra ide na doboš
analiza
Klub u kojem su igrali Bađo, Gvardiola i Pirlo otišao u stečaj
vest
Lada otišla u stečaj? Evo šta se zapravo dogodilo sa legendarnim automobilskim brendom
vest
Prvi isplatni red obuhvata određena potraživanja zaposlenih i doprinose za PIO. Drugi isplatni red čine određeni javni prihodi, porezi i takse dospeli u zakonom propisanom periodu. Zatim idu ostali stečajni poverioci, među kojima su dobavljači i poverioci po osnovu komercijalnih kredita, kao i deo potraživanja zaposlenih koji nije obuhvaćen prvim redom.
Četvrti isplatni red odnosi se na podređena potraživanja, među kojima mogu biti i određene pozajmice osnivača i povezanih lica. Poseban položaj imaju razlučni i založni poverioci. Na primer, banka koja ima hipoteku na nekretnini ili zalogu na određenoj imovini može se namiriti iz vrednosti upravo te imovine, prema pravilima koja uređuju njihova prava.
Koliko poverioci imaju vremena da prijave dug?
Poverioci moraju da prijave svoja potraživanja u roku koji odredi stečajni sudija, a taj rok se određuje rešenjem o otvaranju stečaja. Nakon prijavljivanja, potraživanja se ispituju, a stečajni postupak se nastavlja kroz utvrđivanje imovine, obaveza i mogućnosti za njihovo namirenje.
Stečaj ne mora da znači kraj: Firma može biti spašena
Iako se stečaj najčešće povezuje sa gašenjem firme, zakon ostavlja mogućnost za reorganizaciju. Kroz Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR) ili plan reorganizacije koji se donosi u toku stečaja, poslovanje može biti nastavljeno uz reprogram dugova, promenu rokova plaćanja, otpis dela obaveza ili druge mere predviđene planom. Cilj je da firma nastavi da posluje i da poverioci, kroz takav aranžman, dobiju više nego što bi dobili neposrednom prodajom imovine.
Kupac imovine ne preuzima automatski stare dugove
Za potencijalne investitore posebno je važna mogućnost kupovine imovine stečajnog dužnika. Kada se imovina proda u stečajnom postupku, kupac pod uslovima propisanim zakonom ne preuzima dugove prethodne firme samo zato što je kupio njenu imovinu.
Zato stečaj u pojedinim slučajevima može predstavljati i svojevrsni „reset“ - poslovna imovina, proizvodni pogoni ili oprema mogu dobiti novog vlasnika, dok se stari dugovi rešavaju u okviru samog stečajnog postupka.Drugim rečima, stečaj ne znači automatski da sve nestaje preko noći. On uvodi stroga pravila: ko upravlja firmom, šta se prodaje, ko ima prednost u naplati i pod kojim uslovima poslovanje može biti nastavljeno.
Ostavi komentar