Poreski prihodi su ključni izvor finansiranja javnih usluga, ali poresko opterećenje značajno varira širom Evrope
Prema podacima Eurostata, prosečni poreski prihod u EU iznosio je 40% BDP-a u 2023. godini. Međutim, taj procenat se drastično razlikuje od države do države.
Ko plaća najviše poreze?
Na vrhu liste su zemlje sa visokim poreskim opterećenjem:
- Francuska: 45,6% BDP-a
- Belgija: 44,8% BDP-a
- Danska: 44,7% BDP-a
Visoko opterećenje imaju i Austrija (43,5%), Finska (42,7%) i Švedska (42,6%). U grupi iznad proseka EU su i Luksemburg, Italija, Grčka i Nemačka.
Ko plaća najmanje poreze?
S druge strane, najniže poreske prihode u odnosu na BDP imaju:
- Irska: 22,7% BDP-a
- Turska: 23,5% BDP-a
- Švajcarska: 26,9% BDP-a
- Malta: 27,1% BDP-a
- Rumunija: 27,3% BDP-a
Nizak poreski teret u Irskoj objašnjava se niskim porezom na dobit koji privlači strani kapital. U Turskoj, razlog su niska ekonomska snaga i velika siva ekonomija, dok Švajcarska namerno drži poreze umerenim.
Zašto su porezi ključni?
Porezi čine skoro 90% prihoda nacionalnih vlada u EU. Kada poreski prihodi nisu dovoljni za finansiranje javne potrošnje, države se zadužuju, što dovodi do povećanja javnog duga.
Među pet najvećih evropskih ekonomija, Velika Britanija ima najniži poreski teret (35,3%), dok su Francuska, Nemačka i Italija iznad proseka EU.
Balansiranje između ekonomskog rasta, poreskog opterećenja i javne potrošnje ostaje ključni izazov za sve evropske vlade u budućnosti.
Ostavi komentar