Kolika je zarada od proizvodnje oraha?

U Srbiji se pod orahom nalazi 3.411 hektara. Orah se gaji u svim delovima zemlje, a najveće površine, prema poslednjem popisu poljoprivrede, nalaze se u Zaječaru, Leskovcu, Knjaževcu, Valjevu i Kragujevcu.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović u razgovoru za Biznis.rs navodi da su na ovim lokacijama uglavnom ekstenzivni zasadi, dok se oni najsavremeniji pretežno nalaze u Vojvodini, u okolini Pančeva i Sente.

Iako se u Srbiji od 2015. godine beleži pad proizvodnje, naš sagovornik smatra da je investicija u zasade oraha, naročito novijih sorti, dugoročno isplativ biznis koji može da donosi prihode i u narednih tridesetak godina.

- Proizvodnja oraha u Srbiji kretala se od 16.000 tona 2014. godine do 7.540 tona u 2021. Prosek u poslednje četiri godine bio je oko 9.440 tona”, ističe Keserović.On tvrdi da je za unapređenje tehnologije proizvodnje veoma važno podizati savremene zasade.“Vodeće sorte u proizvodnji trebalo bi da budu one sa lateralnom rodnošću kao što su Čendler, Lara, Ferne, Franket, Pedro i Tjular. Dobri proizvođači ili oni koji nameravaju da podignu zasade treba da obrate pažnju na kvalitet sadnog materijala i na formiranje uzgojnog oblika, jer je orah jako osetljiv. On nije tehnološki lak, pogotovo na bakterijoze - upozorava Keserović.

Investicija po hektaru u ovakvim zasadima, sa savremenim sistemima za navodnjavanje, kreće se između 11.000 i 13.000 evra, što je zanemarljivo ako se uzme u obzir da su ulaganja u plantaže jabuka ili borovnica od 40.000 do 70.000 evra, objašnjava Keserović.

- U četvrtoj-petoj godini pokrivaju se troškovi proizvodnje, a ulaganje se otprilike vraća između osme i desete godine, ali takvi zasadi mogu da žive od 25 do 35 godina, ukoliko se dobro neguju - kaže naš sagovornik.

Srbija nema dovoljne količine oraha koje mogu pokriti potrebe domaćeg tržišta i zbog toga se uvozi.

Kilogram očišćenih oraha u Beogradu se ne može naći ispod 1.200 dinara, dok je cena kod proizvođača, kako kaže profesor Keserović, za orah u ljusci oko pet evra, a očišćen od 8,5 do deset evra po kilogramu.

Suvlasnik jedne od najvećih plantaža u Srbiji “Siora” Milan Brkljač ističe da oni trenutno pod orahom imaju 50 hektara, a da u naredne dve godine planiraju proširenje proizvodnje za još toliko. U njihovom asortimanu nisu zastupljene domaće sorte oraha, već američke i francuske – Čendler, Lara i Franket.Iako ova plantaža još uvek nije ostvarila pun rod, Brkljač kaže da će sada, u šestoj godini, imati prvi manji komercijalni prinos od oko 600 kilograma do jedne tone po hektaru, dok bi on kasnije trebalo da bude od tri do pet tona.

- Ko se odluči na sadnju oraha mora da bude svestan da je to investicija koja zahteva ulaganja prvih šest-sedam godina i da nema nikakvog prihoda. Ko ima strpljenja i voli voćarstvo i poljoprivredu, ovo je dobra investicija, a profitabilnost zagarantovana posle osme i devete godine - navodi on.

Kada je reč o planovima, Brkljač kaže da njihova roba spada u kategoriju visokokvalitetnih, premijum proizvoda i smatra da će domaće tržište teško prihvatiti njegovu cenu, pa veruje da će više biti okrenuti izvozu.

- Ako budemo u prilici da sa našim velikim sistemima dogovorimo prodaju mi ćemo se vrlo rado uključiti na domaće tržište, ali je inostrano svakako opcija. Naš narod je navikao na sortu domaćeg oraha i cena od 1.200 dinara po kilogramu je formirana naspram te činjenice. Na zapadu je to dva ili tri puta skuplje. Za sada među asortimanom naših proizvoda imamo i rakiju od oraha, koju smo počeli da distribuiramo na tržištu Srbije - dodaje on.

Šta pokazuje kalkulacija?

Kada je reč o investicijama, Brkljač kaže da je za hektar plantaže neophodno 260 do 270 sadnica oraha, čija se cena kreće oko 15 evra. U kalkulaciju je neophodno uračunati i sadnju i iskop rupa, koje se rade mehanički, dok je zalivni sistem po hektaru oko 2.500 evra i u tu cenu nije uračunat dotok vode i resursi navodnjavanja, koji mogu predstavljati dodatni trošak.

- Imamo još đubrenje i zaštitu, koja po jednom hektaru iznosi od 500 do 700 evra za prve dve godine, a značajno raste nakon toga. Treba uzeti u obzir i mehanizaciju – da li proizvođač ima ili je iznajmljuje, što je onda trošak više za održavanje plantaža - navodi naš sagovornik.