Plan francuske vlade da studentima van Evropske unije naplati i do 16 puta više školarine izazvao je burne reakcije i otvorio širu evropsku debatu o finansiranju visokog obrazovanja.
Dojče vele (DW) je analizirao kako različite evropske zemlje regulišu školarine za domaće i strane studente, kako unutar EU, tako i van nje.
1. U Francuskoj je program „Izaberi Francusku za visoko obrazovanje“, najavljen prošlog meseca, usmeren na ukidanje dosadašnje prakse po kojoj su univerziteti često izuzimali strane studente izvan EU od viših školarina. Od akademske 2026/27. godine, većina studenata van EU plaćaće 2.895 evra za osnovne i 3.941 evro za master studije, što predstavlja povećanje od čak 16 puta u odnosu na ranije cene. Očekuje se da bi ova mera univerzitetima mogla da donese oko 250 miliona evra godišnje. Odluka je izazvala kritike studentskih organizacija, koje upozoravaju da se time ugrožava princip jednakog pristupa obrazovanju i da se uvodi sistem u kome obrazovanje sve više zavisi od državljanstva i finansijske moći.
S druge strane, pojedini akademski ekonomisti ističu da su univerziteti pod finansijskim pritiskom i da besplatno obrazovanje otežava privlačenje i zadržavanje kvalitetnog nastavnog kadra.
2. U Holandiji studenti iz EU plaćaju oko 2.500 evra godišnje, dok strani studenti plaćaju između 13.000 i 32.000 evra, u zavisnosti od programa. Iako veliki deo njih ostaje u zemlji nakon studija, taj procenat opada kroz godine, što podstiče vladu da ograničava programe na engleskom jeziku i smanjuje broj međunarodnih studenata.
3. Velika Britanija ima dugogodišnji sistem visokih školarina, pri čemu strani studenti plaćaju i do 44.000 evra godišnje, dok domaći plaćaju znatno manje. Ipak, zemlja i dalje privlači veliki broj studenata i ostvaruje značajan ekonomski prihod.
4. Švajcarska se razlikuje od većine evropskih zemalja i planira izjednačavanje školarina za domaće i strane studente, dok su u većini država EU razlike i dalje izražene.
PREPORUKA
Kako da kupujete parfem u Parizu?
vodic
Koliko roditelji plaćaju sport za decu? Za jedan izdvajaju i do 20.000 dinara mesečno
analiza
Ove stare kašike kolekcionari debelo plaćaju - Proverite da ih možda nemate u kuhinji
vest
5. U Nemačkoj su troškovi među najnižima i kreću se od 200 do 500 evra po semestru, bez obzira na poreklo studenta.
6. U Španiji i Portugalu školarine su umerenije, ali i dalje postoji razlika između domaćih i stranih studenata.
7. Austrija, Hrvatska, Irska, Grčka i Švedska imaju različite modele, od niskih do znatno viših školarina za studente van EU.
Na prostoru bivše Jugoslavije primenjuju se kombinovani modeli i sporazumi o reciprocitetu, pa studenti iz regiona često studiraju pod istim uslovima kao domaći. U Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori cene i uslovi značajno variraju, ali region ostaje relativno konkurentan u poređenju sa zapadnoevropskim univerzitetima, posebno za studije na engleskom jeziku, prenosi Biznis i finansije.
Ostavi komentar