Stanovanje u nemačkim metropolama je skupo, dok je u život u ruralnim sredinama, po pravilu, povoljniji
Međutim, kada se cene uporede s regionalnim prihodima i srednje veliki gradovi poput Libeka i Rostoka ubrajaju se među najskuplja mesta za život.
To pokazuje stambeni atlas Postbanke i Hamburškog instituta za svetsku privredu u kojem se porede troškovi kirije ili kupovine stana s regionalnim prihodima u 400 okruga i gradova, prenosi agencija DPA.
Kupci su prošle godine morali da izdvoje 18,3 odsto prosečnog raspoloživog prihoda domaćinstva za kreditno finansiranje stana od 70 kvadrata u postojećem objektu.
Dok su cene stanova nešto opale stanari su osetili veće opterećenje. U proseku su morali da izdvoje 14,1 odsto prihoda domaćinstva za neto kiriju takvog stana – naspram 13,9 odsto u 2023.
Četvrtina domaćinstava živi u jednoj od 56 regija sa veoma visokim cenama kupovine stana.
Na prvom mestu je Minhen, gde čak 43,6 odsto raspoloživog prihoda domaćinstva od procenjenih 71.534 evra odlazi na otplatu kredita.
Berlin je gotovo izjednačen s 43,3 odsto – iako su tamo cene u proseku niže, niži su i prihodi, koji su prema Postbanci 2024. iznosili 48.257 evra.
Kada je reč o opterećenju kirijom, Berlin čak nadmašuje Minhen - 27,1 prema 25,5 odsto.
Među 10 najskupljih gradova za život slede Hamburg i Frankfurt. Nakon njih dolaze univerzitetski centri Hajdelberg i Frajburg, kao i Potsdam, gde su kupci stanova 2024. morali da izdvoje oko 35 odsto raspoloživog prihoda domaćinstva za finansiranje kupovine.
U Regensburgu, Libeku i Rostoku i dalje se za kupovinu izdvaja više od 30 odsto, a za kiriju oko petine prihoda – zbog relativno niskih primanja.
Nasuprot vrlo skupim mestima za život, u Nemačkoj ima i mnogo pristupačnih regija, u kojima živi 23 odsto domaćinstava.
Među njima su veliki delovi severne i istočne Nemačke, delovi Severne Rajne-Vestfalije, zapadni deo Porajnja-Falačke, kao i delovi Švarcvalda i Bavarske šume.
Ostavi komentar