Prosečan zaposleni u Srbiji tokom 2024. godine koštao je svog poslodavca 1.318 dinara po izvršenom satu rada, odnosno oko 11,26 evra. Ipak, najveći deo tog iznosa odlazi na zarade, poreze i doprinose, dok se na obrazovanje, usavršavanje, zaštitu na radu i ostale troškove izdvaja znatno manje.
Prema istraživanju o troškovima rada Republičkog zavoda za statistiku, najveće učešće u ukupnim troškovima imaju redovne isplate zaposlenima, odnosno zarade i redovni bonusi sa pripadajućim porezima i doprinosima na teret zaposlenog. One čine 70,4 odsto ukupnih troškova rada. Obavezni doprinosi na teret poslodavca učestvuju sa 11,7 odsto, dok isplate za neodrađene dane, poput godišnjih odmora, praznika i drugih plaćenih odsustava, čine 8,9 odsto. Ove tri stavke zajedno čine čak 91 odsto ukupnih troškova rada.
Na šta odlazi ostatak novca
Kada se iz ukupnog troška izdvoje zarade, doprinosi i plaćeni, ali neodrađeni sati, ostaje relativno mali deo troškova. Poslodavci su u proseku za obrazovanje i usavršavanje zaposlenih izdvajali tri dinara po izvršenom satu rada. Tu spadaju kursevi, seminari, simpozijumi i stručna putovanja. Ostali troškovi poslodavca iznosili su oko pet dinara po satu, dok su ostali porezi predstavljali još oko tri dinara. Upravo u kategoriji ostalih poreza nalaze se, između ostalog, i penali koje poslodavci plaćaju ukoliko ne zaposle zakonom propisan broj osoba sa invaliditetom.
Troškovi obrazovanja i usavršavanja, kao i ostali porezi, imaju najmanje učešće u ukupnim troškovima rada - po 0,2 odsto. Sa druge strane, subvencije su tokom 2024. godine prosečne troškove rada umanjile za 0,5 odsto.
Najskuplji radnici u informisanju i komunikacijama
Trošak zaposlenog značajno se razlikuje od sektora do sektora, pre svega zbog razlika u zaradama. Najveći trošak po izvršenom satu rada zabeležen je u sektoru informisanja i komunikacija, gde je iznosio čak 2.676 dinara. To je približno dvostruko više od republičkog proseka. Na drugom kraju su delatnosti u kojima je cena rada niža. U sektorima usluga smeštaja i ishrane, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, kao i umetnosti, zabave i rekreacije, trošak po izvršenom satu bio je manji od 1.015 dinara. Zanimljivo je da se sektori razlikuju i po tome koliko ulažu u svoje zaposlene. Najviše za obrazovanje i usavršavanje izdvajala je finansijska delatnost i osiguranje - 13 dinara po izvršenom satu rada. U stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima izdvajalo se osam dinara, u poslovanju nekretninama i saobraćaju i skladištenju po šest, a u informisanju i komunikacijama pet dinara.
Koliko koštaju oglasi za posao
U kategoriju ostalih troškova ulaze i izdaci povezani sa zapošljavanjem novih radnika. Tu su, između ostalog, troškovi oglasa, agencija za zapošljavanje i razgovora sa kandidatima, ali i troškovi zaštite na radu, uključujući zaštitnu i radnu odeću. Prosečno su iznosili pet dinara po izvršenom satu rada. Najviše su za ove namene izdvajali poslodavci u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom - 24 dinara po satu. U snabdevanju vodom i upravljanju otpadnim vodama izdvajalo se 12 dinara, a u prerađivačkoj industriji 10 dinara.
PREPORUKA
Uvodi se nova taksa za radnike iz EU - Jedna zemlja rešila sve da naplati
vest
Ko prvi dobija novac kada firma ode u stečaj?
analiza
Menja se vlasnik firme? Evo koja prava zaposleni zadržavaju, a šta novi poslodavac mora da ispuni
analiza
Poslodavci su plaćali i sate kada zaposleni nisu radili
Trošak rada ne odnosi se samo na sate koje zaposleni stvarno provedu na poslu. Podaci RZS pokazuju da su zaposleni u Srbiji tokom 2024. godine u proseku radili 80 odsto ukupnog radnog vremena. Preostalih 20 odsto činili su plaćeni, ali neizvršeni sati. U ovu kategoriju spadaju godišnji odmori, bolovanja do 30 dana, državni i verski praznici, kao i druga plaćena odsustva. Najveće učešće plaćenih, ali neodrađenih sati zabeleženo je u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom - 24,3 odsto, dok je najmanje bilo u administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima - 16,6 odsto.
Koliko je rad koštao pre četiri godine
Za poređenje, slično istraživanje sprovedeno je i za 2020. godinu. Tada je trošak jednog izvršenog sata rada iznosio 838 dinara, što znači da je za četiri godine porastao za 480 dinara, odnosno više od 57 procenata. Za obrazovanje i usavršavanje zaposlenih tada su se izdvajala dva dinara po satu, ostali troškovi iznosili su pet dinara, a ostali porezi dva dinara. Subvencije su, međutim, tada bile znatno veće i u proseku su umanjivale troškove rada za 30 dinara po satu, dok su u 2024. godini taj trošak smanjile za sedam dinara.
Podaci RZS pokazuju i promenu strukture troškova zarada. Učešće redovnih isplata zaposlenima u ukupnim troškovima zarada u 2024. godini iznosilo je 82,2 odsto, što je 1,3 procentna poena manje nego 2020. godine. Istovremeno, učešće periodičnih isplata zaposlenima, odnosno naknada i bonusa, povećano je za 1,4 procentna poena i dostiglo šest odsto.
Ostavi komentar